У Србији још има сведока доласка Русина на ове просторе: По много чему специфични верни чувари традиције и културе
Ово је прича о њима
У пространим и плодним равницама Војводини, на самом северу Бачке, смештен је Руски Крстур (Руски Керестур)- духовни, образовни и културни центар Русина на овим просторима.
Верско богатство Куле које нема цену: Спој православног и католичког света у срцу Војводине
ИСТОРИЈСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ: Погледајте како је изгледао маскенбал у српској кафани 1924. године (ФОТО)
Они су се на ове просторе доселили још давне 1751. године из североисточних крајева тадашње Угарске, а данашње источне Словачке, Закарпатске Украјине и североисточних крајева Мађарске.
Гркокатоличке су вере, што значи да се разликују и од римокатолика и православаца. Црквена служба је на старословенском а литургија на русинском језику. У цркви се служи бесквасни хлеб, свештеници могу да имају жену и децу али признају папу као врховног верског поглавара. У склопу црвкених обичаја, може се рећи да су Русини очували и своје народне елементе, па се и тиме разликују до осталих верника у Србији. За разлику од гркокатоличких верника у суседној Куцури, пре пола века Русини у Руском Крстуру, одлучили су да празнују по Грегоријанском календару. Ипак, традиција и обичаји, кажу, исти су као и у 18.веку.
Ко су Русини?
Припадају Источним Словенима, а у средњем веку су се тим именом звали сви житељи Кијевске Русије, а током векова су се мењале границе и државе.
Говоре русински језик и користе ћирилично писмо,а језик Русина у Србији се данас сматра најмлађим књижевним словенским језиком, који је службено је кодификован 1923.године .
Русини се састоје од неколико мањих група. На Карпатима су Бојки на западним Карпатима Лемки у Бескидима у Пољској Хицули. Аустро-Угарска монархија дуго је под својим окриљем држала земље насељене Русинима, колонизовала је део у данашњу Војводину где и данас Русини живе.
Стара постојбина Русина је у Прикарпатској Русији, односно делу Украјине, на граници с Пољском, Словачком, Мађарском и Румунијом, а седиште регије је град Ужгород.
Украјина службено Русине сматра делом свога народа.
Русини на овим просторима верно чувају свој језик, веру, културу, обичаје, а у Руском Крстуру је седишта најзначнијих институција, установа, организација и удружења важних за очување, неговање и развијање националног идентитета ове националне мањине.
Интересантно је да се у Крстуру и крстурском атару налазе чак 15 крстова (крижи) који указују на важност религије за мештане. Сам назив места "Крстур" на мађарском значи Крст Господњи (Хрест Господнї). Крстови су постављани на улазу и излазу из места, као благослов за даљи пут, али и у самом атару. Крстови, који тихо стоје поред пута, дарови су обичних људи своме месту, за бољи и спокојнији живот. Прича каже да је у ствари било 16 крстова, али шеснаести још увек није пронађен.
Русини имају богату традицију и обичаје, од којих се неки негују и данас.
Божић (Крачун)
Божић је, као и код других народа, један од најважнијих празника. На Бадњи дан (Вилїя), односно вече пред Божић спрема се посна празнична вечера (риба), а под окићену јелку ставља се млада изникла пшеница, испод стола мало сламе. После вечере деца од куће до куће иду по честитању (по шпиваню), и рођење Исуса прослављају певањем божичних песама (коледари), а за то добијају дарове.
Ускрс (Велька ноц- Пасха)
Првог дана Ускрса (Велька ноц) у цркви се освештавају корпе са ускршњим празничним јелом – "паска" (бесквасни хлеб, спрема се само за Ускрс), димљена шунка, сирец, кобасица, јаја, рен, након чега следи свечани породични ручак. Другог дана Ускрса момци водом поливају девојке, (облїванє) да би биле свеже и блиставе "као вода" и за то добијају дарове, док Трећег дана Ускрса девојке поливају момке.
Плес са младом- Продавање младе (Предаванє млоди)
У Руском Крстуру се задржао свадбени обичај продавања младе. Након вечере, пре него што младенци оду да се пресвуку (зачепиц ше), одвија се плес са младом – односно продаја младе. Да би плесали са младом, гости одређену суму новца стављају у за то намењену посуду, и сваки нови плес морају платити. Последњи младу „купује“ младожења и заједно са новцем одлазе на „пресвлачење“, што значи да од младенаца постају муж и жена.
