СИМБОЛ ЧУРУГА, АЛИ И ЦЕЛЕ ВОЈВОДИНЕ: Црква Вазнесења Господњег издваја се од свих осталих у Србији (ФОТО/ВИДЕО)
Бурна историја цркве само је знак јаке историје, ратовања, страдања, жртве, али и борбе за светињу која је Србима у крви још од давних дана.
Жабаљ је градско насеље у општини Жабаљ, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 9.161 становника. Налази се у региону познатом као Шајкашка југоисточни део Бачке, у Аутономној Покрајини Војводини.
Како да нам живот буде лепши и бољи: Општина Владимирци има сјајан "рецепт" за просперитет (ФОТО)
Рибничка пећина јединствен драгуљ природе! Шалитра из њених шупљина коришћена за прављење барута у устанку (ФОТО)
НАЈВЕЋА СВЕТИЊА ОВОГ КРАЈА: Погледајте какве тајне крије "МАЛИ ОСТРОГ" у Малом Зворнику (ФОТО/ВИДЕО)
Насеље Жабаљ се налази у југоисточном делу Бачке, близу реке Тисе. Поред овог општинског језгра налазе се и села: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг.
Подаци о насељу на подручју данашњег Жабља датирају из праисторије. Жабаљ се први пут помиње 1514. године као тврђава у којој је био заробљен Ђерђ Дожа.
Прва црква у Жабљу се помиње 1720. године, била је грађена од цигле (1783), али је она касније срушена. За нову - другу цркву 1784. године поднет је Дворском ратном савету у Бечу план и прорачун. Како је и та црква била неадекватна - по свему мала, предстојала је градња нове, за коју су Жабаљци још 1826. године набавили као прво - 1500 акова креча. Дворски ратни савет у Бечу дозволио је 1832. године да се гради нова, трећа по реду православна црква у месту. Та, данашња православна црква Светог Николе изграђена је 1835. године, а освештао ју је маја исте године епископ бачки Ђорђе Хранислав.
Бурна историја цркве само је знак јаке историје, ратовања, страдања, жртве, али и борбе за светињу која је Србима у крви још од давних дана. То је управо оно што одликује овај градић у Војводини.
Цркве које можете обићи приликом посете ове општине јесу црква Светог Николе, црква Снежне Госпе, Грко-католички храм Рођење Пресвете Богородице, црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Грко-католички храм Светог архангела Михаила и као најзначајнија, црква Вазнесења Господњег.
Црква Вазнесења Господњег у Чуругу потиче из 1858. године, јер је стари храм за време Мађарске револуције 1848. године разрушен. Храм је изграђен по пројекту војног инжењера Јожефа Крафта и имала је само један торањ. Накнадно су подигнута два нижа торња висине 32 метра која су са централним, високим 55 метара, чинили складну целину.
Цркву је осветио његово преосвештенство владика Платон 1862. године. Иконостас који има изузетну уметничку вредност и чурушкој цркви даје престижно место, дело је чувеног сликара Ђорђа Крстића. Историја чурушких звона је веома дуга и занимљива. Године 1913. наручена су четири звона од познатог ливца из Темишвара, Антона Новотног. Изливена су четири звона изузетног квалитета.
Прво и треће звоно су скинути са звоника и предати за ратне сврхе, 1917. године, по налогу ратног министарства. Након рата су изливена нова четири звона, али се одмах уочила њихова дисхармоничност, те је позван композитор Исидор Бајић да оцени квалитет звука и да предлог шта да се учини како би се он побољшао. Тако се дошло до звона која се могу и данас чути са чурушког звоника. Њих је излио новосадски мајстор Предраг Јовановић и била су готова 24. јуна 1931. Проблем је био што највеће звоно које је тежило готово пет тона није могло бити постављено јер су морали да буду обављени додатни радови у звонику као и направљени посебни носачи, козлићи који су држали огромно звоно.
Звона су се по први пут огласила на Цвети 1934. године. Велико звоно са звуком "контра Г" на коме је рељеф Светог Ђорђа, сматра се највећим на Балкану.
Кустос Лазар Каћански говорио је о историји и процесу градње цркве Вазнесења Господњег истакавши на самом почетку да је храм значајан, а једна од значајних ствари везана баш за овај храм јесте његов иконостан који је јединствен у Србији по свом изгледу.
- Иконостан је јединствен у православљу, радио Ђорђе Крстић и истиче се по томе што је рађен у мермеру. Обично се иконостас ради у дрвету или од цигле, а наш у Чуругу је рађен у белом мермеру - истиче кустос Лазар Каћански и додаје:
- Поред иконостаса, значајно је и то што храм има три звона, једно велико скоро пет тона и два мала, тако да је укупна тежина звона осам тона. На Благовести 1932. године звона су подигнута на звоник и од тада, од празника Вазнесења Господњег, од имена цркве, од тада звоне - истиче кустос Лазар Каћански.
Ставови изражени у овом медијском садржају су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став општине Жабаљ.
