"Зрењанин - град на Бегеју" Ова река носи са собом приче о седам векова живота Зрењанинаца (ФОТО)
Кроз данашњи Зрењанин река Бегеј протиче у дужини тока од око 13 километара. Само насеље Бечкерек настало је око једног од бегејских меандара.
Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада 1326 километара квадратних, а у њему живи око 140 хиљада становника и више од 20 нација.
Развија се с традицијом дугом готово седам векова, јер се као насеље под именом Бечкерек по први пут у историјским списима помиње давне 1326. године. Кроз данашњи Зрењанин река Бегеј протиче у дужини тока од око 13 километара. Само насеље Бечкерек настало је око једног од бегејских меандара, а Зрењанин с правом носи епитет "Град мостова", јер је реку премостило чак десет мостова, у свим деловима града.
Цвета дуално образовање у Старој Пазови: Више знања доноси нова радна места, веће плате и нове инвестиције за све грађане (ФОТО/ВИДЕО)
ЗАПАМТИТЕ ИВУ МИНИЋ: Она је понос и дика своје генерације младих генијалаца Београда (ВИДЕО)
Нова улагања донеће нове погодности за грађане: Време је за екологију и боље комунално окружење (ВИДЕО/ФОТО)
Ток реке кроз град непрестано је мењан - делом је то чинила природа, али у још већој мери људи који су овде живели. Становништво се вековима снабдевало бегејском водом, коју су по граду разносили водоносци - сакаџије.
Колики је значај реке Бегеј за Зрењанин огледа се у погодностима, како оним који су грађани имали од саме реке, тако и у оном које је река имала од самог града. Чували су Зрењанинци своје природно благо и улагали у њега, чували су је од руба времена, разних неповољних временских услова, ситуација, чистили и одржавали њена корита на којима су многи Зрењанинци одрастали и стварали успомене, док је река њима пружала разоноду у врелим летњим данима и лепе успомене, смех, радост и игру у зимским када усред јаке зиме постане прави, прелепи кристал по коме су смели да клизају, играју фудбал и смеју се док им свака кост трне од хладноће.
Зато са правом носи епитет и зато је са правом прва и права асоцијација на Зрењанин.
За реку Бегеј у Зрењанину можемо рећи да је прави развој туризма, магистрала и превозник људи и робе с обзиром на многе мостове који су овде ницали, рушили се и дизали нови.
Зрењани - град мостова и живота на реци Бегеј
Из белешки старих путописаца може се закључити да су на реци Бегеј још средином XV века постојала два моста. На плановима вароши из 1760. године и 1793. године уцртан је Велики дрвени мост, уместо ког је 1904. године изграђен је чувени гвоздени мост, који је како кажу пројектован у атељејима славног Гистава Ајфела.
То је она позната "Бечкеречка ћуприја", преко које газе "Четир коња дебела" која је и у песми опевана. Овај градски симбол, на жалост, демонтиран је због регулисања реке Бегеј и уклоњен 1969. године, да би га заменио бетонски пешачки мост који данас представља саставни део централне пешачке зоне између главне улице и два градска трга - Трга др Зорана Ђинђића и Житног трга.
Мали мост представља најстарији мост у функцији, подигнут је 1904. године на месту дрвеног моста, и спаја најстрожи центар града Зрењанина са делом града који се назива "Мала Америка".
По изградњи, овај мост и Велики гвоздени мост пуних шест деценија чинили су везу између делова града на супротним обалама Бегеја. Првобитан назив му је био - Франца Јозефа мост.
Међу житељима града на Бегеју он је, једноставно, остао - Мали мост. Његово окружење чини најинтересантнију архитектонску целину старог градског језгра. Мост је средином осамдесетих година остао без реке - преграђивањем Бегеја овде је створено језеро, али мост није изгубио на значају. И даље представља један од симбола Зрењанина...
Магистрални мост у Принциповој улици је најмлађи градски мост. Пуштен је у саобраћај 1992. године, када је формиран нови саобраћајни правац кроз град, кроз Принципову улицу. Овај армирано-бетонски мост повезује делове града "Шумица" и "Доља".
Магистрални мост код СУП-а највећи је градски мост на читавом току реке Бегеј. Изграђен је 1965. године. Ширина моста износи 18 метара, а четири саобраћајне траке на њему и представља део магистралног пута Београд - Кикинда, кроз Зрењанин.
Мост у Змај Јовиној улици саграђен је 1969. године. Регулацијом тока Бегеја кроз град, прокопан је канал на најужем делу речног меандра око насеља "Мала Америка", који је пресекао улице Царице Милице, Змај Јовину и Тамишку. Канал је потом премошћен мостом у Змај Јовиној улици, а након изградње три градска језера, овај је канал постао саставни део реке.
Висећи пешачки мост подигнут је 1962. године и представља јединствен објекат ове врсте од челика и бетона. Овај мост спаја cenntar града са насељем "Мала Америка". Носећа површина моста виси на два стуба-један је у виду обелиска, а други у облику слова “А”. Високи су 23 и 16 метара. Носећа сајла састављена је од 102 челичне жице. Мост се 1985. године, након преграђивања речног тока, нашао се на затрпаном делу речног меандра између два језера, и као такав остао на "сувом" - на простору између два језера.
Лучни пешачки мост налази се у улици Народне омладине и спаја четврт "Мала Америка" са индустријском зоном код предузећа "Житопродукт". Једноставни бетонски лук, подигнут 1963. године, данас премошћује Језеро И које је настало регулисањем тока реке Бегеј.
Лучни пешачки мост подигнут је 1970. године. На овој локацији, између насеља “Берберско” и улице Тоше Јовановића, постојао је још крајем XIX века дрвени понтонски мост - "Даунова ћуприја" Гвоздени железнички мост Први Железнички мост изграђен је по отварању пруге Бечкерек - Вршац, 1889. године, да би 1937. године био замењен новим који И данас постоји.
Мужљански мост подигнут је 1957. године и заменио је дрвену скелу која је, у Вардарској улици, деценијама повезивала приградско насеље Мужља са Зрењанином.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
