Ериц Prydz: Револуционар који бежи од славе, али га она увек стиже

Ретко ко оствари тако велику популарност у овим нашим крајевима ако му се у имену или презимену налазе слова која се не читају баш као „по Вуку“, али и ретко ко је велики као Ериц Prydz.

Велики хитови умеју да буду и велики терет, поготово за извођаче електронске музике. Често се једна песма због овог или оног разлога залепи за људе, радијске станице или постане култни спот, након чега извођач обично бива гуран у одређену фиоку и читав његов рад се мери управо кроз ту једну песму. Тако нешто је Prydz доживео са чувеним хитом „Call Он Ме“, али је својим каснијим радом успео да се истакне и постане једна од највећих звезда музике 21. века у глобалу.

Ерикова музика је, ако само мало боље погледамо, историја популарне културе у малом. Рођен ’70-их година прошлог века у Шведској, био је на удару разних музичких праваца које је успевао да имплементира у свој звук. Па тако, поп рок хит из 1982. године „Валерие“, коју је одсвирао Стеве Winwood, неких 20-ак година касније постаје песма „Call Он Ме“. Сјајно извучен и испеглан семпл постао је невиђени глобални хит, а чак се и оригиналном певачу песме допало, иако је признао да та музика није његова шоља чаја.

Песма је несумњиво постала хит, али то није ништа у односу шта се десило са спотом. Он је постао апсолутни феномен. Интернет и његово коришћење се још није било залетело толико. Брзине су биле мање, а и нису га сви поседовали као обавезну ставку у свом домаћинству. Међутим, и са таквим коришћењем, „Call Он Ме“ је успео да, што би се рекло, „бреак the интернет“.

Појављује се спот у којем девојке у теретани раде аеробик на крајње сугестиван и еротизован начин, у две верзије, нешто финији и онај мало безобразнији. Свако, али буквално свако га је тих година макар једном видео. Чак је и тадашњи премијер Британије Тони Блер имао мишљење о њему. Вице га је прогласио „Најсексипилнијим музичким спотом свих времена“. Реално, потпуно разумљиво.

Након тога, Prydz је могао, фудбалским речником, да окачи копачке о клин и да живи од тантијема, или да музе до изнемоглости славу стечену овом песмом. Он, међутим, прави потпуни заокрет и на неки начин се ограђује од целе ствари. Поштује, воли, захвалан је, али је и не свира на наступима.

Ерик креће даље у копању битних момената поп културе и избацује нови велики хит, „Пропер Едуцатион“, у ком је семпловао ванвременску химну младалачког бунта „Another Брицк ин the Wall“, чувених Пинк Floyd. Песма постаје велики хит, а спот својим сталним емитовањем на музичким ТВ станицама популаризује паркоур.

Био је и члан такозване шведске репрезентације електронске музике, познатије и као Swedish Хоусе Мафиа, али само у почетку. Брзо се одваја од ове популарне тројке (Axwell, Ingrosso, Angello) и наставља ипак соло, иако спорадично у даљем току каријере сарађује са сваким од њих понаособ.

Зашто то ради кад је „хоусе мафиа“ могла да буде четворка, да наступа широм света и згрће невиђену количину пара? Зато јер је имао свој план како и шта треба да ради, што је опет означавало корак даље у односу на дотадашњу електронску музику.

„Ериц Prydz пресентс Pryda“ излази 2012, три године пошто је први пут свету подарио врсту бита под именом Pryda, који су након њега користили многи велики хоусе, транце и ЕДМ уметници (Мартин Garrix, Димитри Вегас & Like Мике први падају на памет), а који је означавао прогресију у песми. Ериц Prydz пресентс Pryda је био први његов албум, састављен од чак три диска, на којем су се налазиле нове ствари, али и старе у новом руху.

Револуција у његовој музици ту није стала. Ливе наступи су све већи и већи, визуализације нису са овог света, добија награду за најбољи ливе mix године, а онда још додатно је упливао у нови свет, стварајући свој култни албум „Опус“ 2016. године. Тешко је замислити да је иста особа иза секси аеробика „Call Он Ме“ спота направила и овај албум, који је Спин магазин ставио на листу најбољих издање прошле деценије.

Томе да он није само поп хит DJ с почетка 2000-их, већ име на које мора да се обраћа пажња и о коме се све прича у суперлативима, допринео је и чувени британски продуцент Фоур Тет ремиксом песме „Опус“. Тим гестом натерао је и онај „тоо cool фор school“ део хипстерског света да обрати пажњу на Ерика, а њих двојица у међувремену постају јако добри пријатељи. Даље, Ерик је донео и аудио-визуелни спектакл „ХОЛО“, његов show који оставља без текста и који спада у продукцијски најзахтевније догађаје данашњице.

Кад овај великан електронске музике стане на највећу Данце Арену, испред 20.000 људи, могли бисмо рећи да је небо граница, али и то је ограничавајуће за оно шта се може десити и шта ћемо остетити те ноћи, 7. јула у Новом Саду, на EXIT фестивалу.