Поглед са Констрактине терасе: Оно шта уметница посматра сваког дана носи јаку симболику о животу у нашој земљи
Призор се нашао и у њеној песми...
Певачица Ана Ђурић, познатија као Констракта, нашу земљу представљала је на музичком такмичењу "Евровизија" 2022. године и освојила високо пето место.
Чувена уметница живи 'као сав нормалан свет', а огромна популарност није је променила. Посвећена је породици, стварању и бројним наступима, а за медије се ретко оглашава.
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2023/03/05/konstrakta.jpg?itok=j4eEsQb_)
Како је уметница саму себе ископала из раке? Тајна порука избављења у новој Констрактиној песми
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/12/06/nucci_i_sanja_djerdan_1.jpg?itok=GrlJsjnw)
"А ја бих да ти око врата ставим ЂЕРДАН!" Сви певате Сањину и Нућијеву песму, а сигурно не знате ЗНАЧЕЊЕ ОВИХ РЕЧИ
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/11/05/senidah_dva_prsta_2.jpg?itok=hsZKDWQY)
СА ДВА ПРСТА УПЕРИЛА У ТРАДИЦИЈУ: Шта је Сенидах сакрила у новом споту и зашто цепа КРВАВИ ЧАРШАВ?
Занимљиво је да се у текстовима песма Ане Ђурић често налазе детаљи из њеног живота, попут села Глибовца, бабе Десанке, пса Рокија и погледа са њеног балкона.
Посебно ћемо се у овом тексту позабавите темом две грађевине које је Констракта опевала у песми "Нобл".
У ова два здања уткана је садашњост, прошлост, као и два културна обрасца која описују реалност у којој живимо.
"Са моје терасе се види Генекс кула
Када гледам је плашим се да ћу да паднем са ње, да паднем са ње
(Паднем са ње, паднем са ње, паднем са ње, паднем са ње)
Са моје терасе се види и црква
И два златна крста (купола, куполица и два златна крста)
Генекс чини да мислим на Југославију (социјалистичку, федеративну)
Црква чини да мислим на Србију - ту ћу умрети."
А шта се заправо крије иза ове две опозитне грађевине које уметница помиње у свом хиту "Нобл"?
Западна капија Београда или Стамбено-пословни центар "Генекс" је 35-спратни солитер на Новом Београду. Једна је од симбола развоја престонице и седиште најуспешније југословенске фирме, као и стециште тадашњег пословног и политичког света.
Солитер је пројектовао архитекта Михајло Митровић, 1980. године у бруталистичком стилу. Чине га две бетонске куле повезане мостовном структуром на 26. спрату и ротирајући ресторан на кружном врху. Име солитера Западна капија Београда дато му је због положаја на западном, тада крају града, на главном ауто-путу.
Црква Светог великомученика Димитрија је православна црква на Новом Београду у Блоку 32. Храм који се помиње у Констрактиној песми је повећен Светом Димитрију Солунском. Врх његове куполе краси крст, а поред њега је и звоник, на ком се такође налази крст који Ђурићева помиње у својој песми.
Ана Ђурић се путем ове две грађевине дотакла своје прошлости и садашњице, које буквално и симболично посматра са своје терасе. Генекс кула представља време њене младости, земљу у којој је рођена, а која више не постоји, али остаје дубоко уткана у оно што посматрачица јесте. Док је посматра, размишља 'како пада са ње', дакле, мисли о коначности, крају једног периода живота. С друге стране, црква је асоцира на садашњост и сталност, али и на коначни завршетак живота - вечно почивалиште.
Интересантно је да су уметници за инспирацију послужила два здања која у себи чувају идеју два супростављена уверења/начина живота - комунистички и православни. Но, та два опозита неометано егзистирају и уткана су у биће свих људи са ових простора.