"ПЛАКАЛА САМ ДОК МЕ ЈЕ ШИШАО НА КЕЦА!" Милица Дабовић никад неће заборавити очеве БРУТАЛНЕ БАТИНЕ
Болна исповест!
Кошаркашица Милица Дабовић проговорила је о детињству, породичним проблемима, оцу Милану, који ју је тукао, али и бившем момку Сими Шиклићу, ког је пријавила полицији за насиље, као и о богатој и бурној каријери!
Одгајила ју је мајка Невенка, а расла је са сестрама Јелицом, Аном и братом Мићом. Да ће се бавити спортом, било је јасно у првим годинама њеног живота, када је показала колико је спретна и окретна. Скакала је са једног на друго дрво испред породичног стана на Савини у Херцег Новом. Није била плачљива, нити је смела да извољева, јер је тата Милан увек био ту да је подсети својим строгим тоном како треба да се понаша.
- Моје детињство је за мене било најлепше, али у исто време и веома тешко - започиње исповест Милица.
МАЛО ЉУДИ ЗНА ЗА ОВАЈ РАЈ НА ЗЕМЉИ! Најлепше плаже су нам близу, морате их посетити ШТО ПРЕ!
УКРАДЕНА НАЈВРЕДНИЈА СТВАР У СЕВЕРИНИНОМ ДОМУ - Тиче се њеног СИНА?! Вредност премашује ВИШЕ ХИЉАДА ЕВРА
Катарина је нашла срећу поред Гобељића, а ево КОГА ЉУБИ Борис Стаменковић, МАНЕКЕН са којим је била на Фарми!
"НИСАМ СПАВАЛА 24 САТА!" Прво оглашавање Луне Ђогани из БОЛНИЧКОГ АПАРТМАНА - Ево како се осећа!
- Отац је био веома строг. Нисам смела да се пренемажем и плачем, јер бих у супротном добијала батине. Као и у већини домаћинстава тада, из тањира смо увек морали све да поједемо. Морала сам да једем сатараш, који данас обожавам, али као мала га никако нисам волела. Јела сам га и плакала. Било ми је мука док сам пунила уста храном.
За разлику од Милице, њена млађа сестра Ана није имала тих проблема.
- Јела је као мећава. Таква је и данас. Због играња за репрезентацију одлучила је да избаци месо, јер месо сада и некада није истог квалитета, а и желела је да изгуби на килажи. Била сам љута на њу. Рекла сам јој: "Ало, ти која си гурман не једеш месо?! Шта се с тобом дешава?!" Сматрала сам да ће јој тело без протеина бити рањиво. Знам да је и Новак Ђоковић избацио месне производе из исхране, али он новцем може да купи квалитетне намирнице које су замена за месо, а које су веома скупе. Није свако у финансијској прилици да може тако. У сваком случају, сестра је увек све јела и била татина миљеница, заправо била је татино дете - прича позната спортисткиња.
За разлику од Ане, која је била мезимица свог оца, Милица није имала ту привилегију. Због тога је сваки пут када нешто погреши или када се њеном оцу учини да је погрешила, била кажњавана.
- Памтим све батине које сам добила! Желела сам да их закопам у свом сећању, да заборавим те успомене, али нисам успела. Добила сам страшне батине када сам опекла млађег брата Мићу. Имала сам девет или десет година, и врелу кашику сам му случајно залепила на образ. Тата је био веома љут на мене. Била сам дете, у шоку, нисам ни била свесна шта сам направила. Често сам добијала батине "како ми се грешке не би понављале". Добро памтим осећај страха - искрена је Дабовићева.
За разлику од оца Милана, мајка Невенка никада није дигла руку на њу. Не замера јој што није успела да омекша свог мужа:
- Она је за мене херој! Обожавала сам је јер се као лав борила за нас. Али никако није могла против тате, а када размислим, није ни требало, јер би вероватно само погоршала ситуацију. Ми смо породица, и као и свака друга, имамо прошлост, болне тренутке, грешке, али исто тако и љубав. С временом смо сазрели, спаковали све на своје место и наставили даље.
Није ишла у вртић, пошто је Јелицу, Ану, Мићу и њу чувала мајка. Викендом би одлазили код баке и деке, где су проводили најлепше тренутке.
- Били смо другачији него данашња деца. Играли смо ластиш, између две ватре, школице, кликере... Данас је све мање деце у природи и то је трагедија. И кад изађу напоље, углавном су на телефонима, играју игрице или слушају музику. Ја сам се једном играчком играла цео живот - лоптом. Поклоне смо добијали само за Нову годину. А моје дете данас добије 1.001 аутић, кратко се игра и тражи другу играчку - каже Милица.
Пошто је знала само за лопту, већ са шест година почела је да тренира кошарку, и то код свог оца, који је био тренер. Годину дана касније пошла је у први разред у Основну школу "Милан Вуковић".
ЛУНА ПРВИ ПУТ ПРЕД НОВИНАРИМА НАКОН ЦАРСКОГ РЕЗА! Новопечена мама не скида осмех с лица пред камерама!
"ДОЛАЗИО САМ КУЋИ ПИЈАН И ДРОГИРАН!" Лукас изнео детаље ЈЕЗИВИХ СВАЂА са Соњом: "Од драња нам излете ЖИЛЕ"
- Нисам поносна на ту чињеницу, али нисам волела школу. Данас говорим деци да треба да уче чак и ако имају талента за спорт. Била сам врло добар ђак, али сам учила на силу. Нисам била миљеница наставника јер сам често изостајала са часова због кошарке. Ни родитељи ме нису форсирали да учим, нити су ме терали да будем нешто што нисам и хвала им на томе. Тата је чак размишљао да ме не упише у средњу школу, јер му је било важно само да тренирам. И заиста сам била добра у спорту. Са 14 година су ме звали Џорданка са Савине - прича Дабовићева и додаје да јој њена осам година старија сестра, која је прва почела да тренира кошарку, није била узор:
- Јелица је била најбољи стрелац у СФРЈ, а ја сам је доживљавала као неког од кога морам да будем боља! Такмичарски сам настројена. Када играм карте или "Не љути се, човече", ја се дерем, вриштим, ометам противнике... Битно ми је да победим, а не само да учествујем. На крају сам и била боља од Јелице, као што је Ана од мене. Нормално је да свако од нас напредује више. Поносим се сестром Аном. Освојила је све што се освојити може, а ја нисам успела.
Упоредо са тренинзима у Кошаркашком клубу Херцег Нови, похађала је и средњу угоститељску школу.
- Имала сам најлуђи разред, увек смо правили хаос. Стално сам упадала у нека кошкања. Чупала сам девојчице за косу, то је био мој вид самоодбране, а дечаци су ме чували и обожавали. Нисам добијала батине од других, јер нико није смео да ме дира. Била сам ошишана на кеца - прича Милица и објашњава зашто је отишла код фризера и рекла: "Шишај на кеца."
- Када сам била мала, тата ме је шишао веома кратко. Не знам зашто! Док је то радио, плакала сам, питала сам се зар мора тако? Не сећам се да је Јелицу и Ану тако шишао, само мене, можда је жарко желео сина. У средњој сам почела да пуштам косу, али сам са 17 година видела једну девојку која је била ошишана на кеца и свидело ми се како јој стоји. То сам урадила и ја. Када сам дошла кући, отац ми је рекао: "Шта учини од себе?" А ја њему: "Па тата, увек си желео да имам кратку косу!" И данас имам трауме од фризера. У депресију падам једино због косе.
Међутим, муке у детињству нису биле само због фризуре. Милица је имала симпатију. Била је заљубљена у једног Бранка, због ког је у својим свескама цртала његово име.
То је било у основној школи. Била сам као мали дечак, па он није давао ни пет пара на мене. Али кад год би прошао поред мене, застао би ми дах. Бане сада живи у Београду и криво му је што није био са мном. Умем понекад да му кажем: "Жао ми је, пријатељу, имао си прилику" - прича ова шампионка.
Са другим дечком је већ било боље. Имала је 16 година када се заљубила у Алена. На срећу, било је обострано:
- Он је био остварење мојих снова. Тренирао је кошарку. Када мој отац организује утакмицу против дечака, ја три дана летим јер ћу га видети.
