"МРЗЕЛА САМ ЈЕ ЈЕР ИМА ОБЕ РУКЕ!" Деа Ђурђевић о тешкој борби током опоравка - Плашила сам се своје ПСИХЕ
Није јој било лако!
Водитељка Деа Ђурђевић гостујући у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић" у својој искреној исповести испричала је колико јој је било тешко и какве су јој како мисли тако и снови долазили током опоравка у болници након саобраћајне несреће.
Присетила се да је у једном моменту била помало "љубоморна" на медицинску сестру која је лечила јер је имала обе руке.
Јелена Карлеуша показала НАЈВРЕДНИЈИ ПРЕДМЕТ у породичном дому - успомена на покојну мајку Дивну
Сека Алексић отишла из породичног дома, позирала НАГА, па попила грдњу - Где ти је онај МУЖ?
РОЂЕНДАН У ЈЕРУСАЛИМУ: Божо Врећо напунио 39. година током хаџилука - Бог је ЈЕДАН!
- Било је момената да мрзим људе који имају обе функционалне руке. Мени дође рецимо медицинска сестра да ми помогне, ја сам била на морфијуму и све ме боли и она да ми појача мало морфијум или да ми да неки други лек, ја је гледам са мржњом - испричала је Деа.
Водитељка не крије да јој је кроз главу пролазило питање "Зашто ја, а не она?"
- Ја сам се њој после извинила јер просто није фер, она води рачуна о мом животу, а ја јој се мрштим. Ја сам се онда питала зашто ја, не зашто не она, него зашто ја. Али онда кад престанеш да питаш схватиш, ваљда зато што могу да поднесем, не знам... – открила је искрено Деа Ђурђевић и додала:
- Поента је како све то преживиш и шта научиш.
Током емисије Деа је поменула и да је одмах после незгоде тражила помоћ психијатра.
- Плашила сам се своје психе. Тражила сам психијатра одмах. Докторка Звездана је била ту и сада је ту, али се сада виђамо у кафићу. Сад смо замениле болничко лечење дружењем. Много ми је помогла. Она ме је научила да у сну кажем ово је сан. Невероватно. Ја сам сањала да лежим исто, све исто, ту ми је рука и људи ми притрчавају у помоћ, али притрчавају ми моји пријатељи и моја породица и ко год ми притрчи њега удари аутобус. То је било језиво - испричала је Деа у поменутој емисији.
Деа данас држи трибине о безбедности у саобраћају и сада из свог личног искуства говори људима шта треба да раде.
- Ја знам да не можете да помогнете некоме ко је имао саобраћајну незогоду, али само очи да вам види, да није сам. Ја сам се у једном моменту уплашила јер је то била јака бол осећаш слабост и само сам помислила боже нећу ваљда умерти овде овако сама, је л могуће да ми нико неће прићи, да никоме нећу моћи нешто да кажем барем пре него што умрем. То је први и последњи пут када сам помислила да ћу да умрем – истакла је Деа и додала:
- Тај контакт и разговор је јако важан, он је важан и после. Ваши пријатељи не могу вама у сваком моменту да помогну али само сазнање да су ту и да верују у вас и да можете да поделите мени је сасвим одовљно. И мислим да је то кључна ствар. Није човек рођен да буде сам.
