ИЗРЕШЕТАН СА 200 МЕТАКА: Амиџић доживео стравичну трагедију - Морао да саопшти породици да је отац убијен
Огњенов отац је био новинар и погинуо је на радном задатку, у рату.
Отац водитеља Огњена Амиџића Зоран, убијен је 1991. године на Банији у Хрватској, док је обављао новинарски задатак са колегама.
Извештавање са банијског ратишта био је њихов професионални задатак, а вест која је 9. октобра 1991. године стигла са Баније потресла је цео Шабац и јавност.
ПРИНОВА У ПОРОДИЦИ СЛОБОДЕ И ВОЈИНА! Глумац лично објавио прелепе вести - Највише се радују ћерке!
ДРАМА НА СНИМАЊУ ПРВЕ ЕПИЗОДЕ ЗГ НА ПИНКУ: Марија помињала ОТКАЗ, а онда СУЗЕ и плач на сав глас
У САЛИ БИЛА МНОГО ДУЖЕ ОД ПРЕДВИЂЕНОГ: Откривено ШТА ЈЕ Цеца хитно оперисала у Турској!
Мучки из заседе, са 200 метака испаљених у аутомобил у којем су били, убијени су Зоран Амиџић уредник дописништва РТС-а Шабац, Бора Петровић сниматељ, Дејан Милићевић асистент сниматеља и Сретан Илић уредник Радио Шапца.
Улица из које су кренули на последњи новинарски пут од пре три године носи њихова имена. Испред медијске зграде у "новинарском кварту сећања" подигнут је споменик колегама.
Водитељ Огњен Амиџић се једном приликом присетио ноћи када је сазнао за татину погибију.
"У један сат после поноћ полицајци су закуцали на наша врата. Добили су задатак од надређених да нам јаве лоше вести. Саопштили су баш мени. Имао сам само 16 година и морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен", рекао је Огњен.
"Недостаје ми тата и знам да би мој живот био потпуно другачији да се то није десило. Био сам тинејџер када се то десило. Много тога је пало на моја леђа, трудио сам се да мајци помажем колико сам могао. Максимално се жртвовала за мене и сестру и зато ћу бити вечно захвалан"
Од тог дана је прошло 30 година, а убиство никад није расветљено. Једини траг на који је полиција наишла у истрази је то што је неколико дана после убиства у хрватском листу изашла прича написана на основу забелешки које је Амиџић носио у торбици.
"Сањам оца и дан-данас. Тај злочин није решен и даље лебди у ваздуху. Било је неких трагова и доказа у истрази, рецимо забелешке мог оца, које је у тренутку погибије имао у роби, очигледно су некако дошле до хрватских новинара. То је био најопипљивији траг који је могао да се прати тада, али од тога није бло ништа. Мислим да је и немогуће открити после толико година ко је починилац, али је јасно као дан да су то урадиле хрватске војне снаге, ту нема филозофије".
