"Крв ми је ШИКЉАЛА на све стране" - Задругарка блиа ЗЛОСТАВЉАНА као дете: Поделила ЈЕЗИВЕ детаље
Она је искрено признала кроз које муке је прошла.
Бивша задругарка Милица Кемез испричала је језиве детаље из свог детињства проведеног у Дому за децу и омладину “Вера Радивојевић” у Белој Цркви.
Наиме, након што их је Центар за социјални рад одузео њиховом оцу, Милица и њена сестра Мирела су завршиле у дому. Милица је описала своје одрастање у дому, откривајући да су их покушали усвојити, али је њен отац желео да их задржи заједно.
Након НАПУШТАЊА Беле куће, ОВО је Јањушев план - Испливале ПРВЕ информације: "Бавиће се..."
Ахмићева проговорила о ТРУДНОЋИ са Јањушем: Анели обавила тајни разговор: Бубица све снимила
"Имам ДЕТЕ СА МАЈОМ" - Испливали детаљи који су ШОКИРАЛИ ЈАВНОСТ: Задругар изнео ИСТИНУ о односу са Маринковићевом
- Имала сам три године, а моја сестра Мирела пет, кад нас је Центар за социјални рад узео оцу и одвео у Дом за незбринуту децу. Сећам се да сам много плакала што идемо у дом. Толико сам вриштала да ме је човек који нас је возио тамо ударио. Питали су ме касније о том инциденту, али сам из страха прећутала. Убрзо су у дом почели да долазе људи који су хтели да ме усвоје, али је жеља нашег оца била да Мирелу и мене не раздвајају. Сви су тражили једно дете, па смо нас две остале у дому. Покушала сам да побегнем из дома, скочила сам кроз прозор, повредила се и завршила у болници. Отад ми је овај мој ожиљак на челу - открила је Кемезова.
Поред тога, Милица је поделила језиве детаље о физичком и психичком злостављању које су доживеле од своје хранитељске мајке Весне, која их је, на крају, обе усвојила.
Милица је открила да је Весна, коју су звале "мама", на почетку бринула о њима, али је временом почела да их кажњава и злоставља. Описала је ситуације у којима их је Весна физички кажњавала и малтретирала, остављајући трајне последице на њихово физичко и емотивно здравље. Милица је истакла да је Весна била живчана и да је за све кривила њих, а није им дозвољавала ни да учествују у уобичајеним активностима попут рођенданских прослава.
- Та Весна нам је рекла да је она сада наша мама и да "родитељ није онај ко те роди, већ онај ко те чува". Поред нас је бринула о још једном дечаку и његовој сестри. Првих годину-две је било све у реду. Звала сам је "мама" и тако сам је и доживљавала. С временом је попустила са живцима и почела да нас кажњава, као и да нас физички и психички малтретира. Једном ми је дршком од метле разбила главу, ишла ми је крв и шикљала на све стране. Често би нас крвнички истукла каишем, руке су ми биле модре. Сећам се неколико фотографија на којој су сва деца из разреда насмејана, а ја кријем руке иза леђа да ми не би биле на слици. Умела је да ме казни и пошаље у школу у старим мушким стварима, прљавим и поцепаним. Терала ме је да јој масирам ноге до шест ујутру, док учим таблицу множења. Имала сам фобију од учења, јер ако нешто погрешно прочитам, увек би ме клепила по глави. Није ми дозволила ни да одем на матуру - присетила се Милца, па наставила:
- Једном ми је рекла да припазим на пециво које се пекло у шпорету, а мени је загорело. Бацила га је на под и натерала ме да га поједем! Избацивала ме је напоље, неколико пута је сестру и мене терала да спавамо у дворишту, закључавала нас је у подрум… Тако би реаговала ако, на пример, разбијемо неку фигуру или се попнемо на таван. Нисмо ишле код друге деце на рођендане, нисмо их ни славили. Не памтим ниједну рођенданску торту, нити децу на слављу код мене.
Србија Данас/Информер/Пренела: К.Л.
