МАРКО МИЉКОВИЋ ДОБИО БАТИНЕ: Шесторица га ПРЕТУКЛА, није смео да оде кући - споменуо и ПИШТОЉ!
Искрено проговорио о инциденту из младости!
Марко Миљковић, који је био "смрт за жене", коначно се смирио и води породичан живот! Ди-џеј из Бруса, а сада познати Јутјубер, пре годину дана се скрасио поред Луне Ђогани, са којом је добио ћерку Мију.
Бивши учесник "Задруге" често је у медијима, али се о његовом животу мало зна. Миљковић је ипак пристао да у исповести за Хит отвори душу и открије непознате детаље из приватног живота.
НА ОВО СЕ ЧЕКАЛО ГОДИНАМА: Она коначно УЛАЗИ у "Задругу 6"! Обожава Миљану Кулић и спрема СПЕКТАКЛ за нову сезону!
ПЕЦА ПРИМОРАН ДА СТАНЕ ИСПРЕД ОБЈЕКТИВА?! Испливали нови детаљи о ПОМИРЕЊУ са Александром - све је НАМЕШТЕНО?
АНЂЕЛА И МАТЕЈА БИЛИ ИНТИМНИ ПРЕ "ЗАДРУГЕ"?! Испливали непознати ДЕТАЉИ из карантина: "Искористићу ДОКАЗЕ!"
Марко је у детињству био веома несташан и често је упадао у невоље.
- Стално су ми причали: "Сваки Марко ради наопако, а наш Марко и зло и наопако". Е, такав сам био! Правио сам проблеме у комшилуку, школи... Могли су да ме нађу и на плафону и на орману. Кажњавали су ме, али џабе, терао сам по свом.
Отац Добривоје и мајка Недељка су радили, па је морао да иде у вртић, иако то није волео.
- Када би ме мама, за коју сам био много везан, оставила у вртићу, ударао бих главом о под. Толико нисам волео да идем тамо - рекао је.
Ни у Основној школи "Јован Јовановић Змај", коју је уписао 1990. године, није му било ништа боље. Нити је волео да учи, нити да се дружи с вршњацима.
- Учио сам само кад сам морао, а нисам се слагао ни са својом генерацијом. Њихове приче ме нису занимале. Више ми је пријало да се дружим са старијима од себе. У том периоду сам се доста тукао, реаговао бих на само једну ружну реч коју ми неко упути. Углавном сам у тучама био јачи, али се дешавало и да добијем батине. Било је то лудачко време, деведесете!
И у гимназији, коју је уписао у Брусу, била је иста прича. Његова бунтовна страна се није смиривала. Хватао је кривину кад год је могао.
- Није ми се ишло на часове, па сам мами рекао да каже разредном да сам болестан, иако нисам био. Гледао сам ТВ код куће, а када ми се покварио канал, попео сам се на кров да наместим антену. Моја кућа је била прекопута школе и разредни ме је видео. Сутрадан сам дошао на часове, а он ме је испрозивао пред целим одељењем. Добио сам и неоправдани.
Током школовања, Марко је упоредо радио као ди-џеј у локалној дискотеци. И ту је упадао у невоље.
- Испред дискотеке су често биле туче, а поводи су били банални - што је неко неком погледао девојку, прошао поред њега и слично. Људи су пролазили некажњено, јер полиција никада није реаговала. Имао сам 16 година када сам добио такве батине да три дана нисам долазио кући. Нисам смео да одем пред маму са разбијеним и отеченим носем, да је не бих секирао. Шесторица старијих момака су ме претукла јер сам бацио чашу у њиховој близини. Та екипа ме није подносила, па је само чекала да нешто урадим да би ме напала. Исте ноћи сам звао маму и рекао јој да не брине, да је све у реду, али да ћу спавати код тадашње девојке. И данас имам грбу на носу од те туче.
Марко је касније са собом носио пиштољ.
- У тим лудим временима је било "нормално" да се носи оружје, па сам и ја. У кући сам нашао очев пиштољ и узео га. Никада га нисам употребио. После краћег времена сам схватио да је то опасна ствар, па сам га вратио. Признао сам оцу шта сам урадио, био је страшно љут на мене. Никада више нисам видео тај пиштољ, јер га је тата добро сакрио од мене - истакао је Марко.
Убрзо се заљубио у једну девојку из Београда, због које је напустио Брус и отишао да живи код ње.
- Када сам завршио први разред гимназије, одлучио сам да наставим школовање у Београду. Брус ме је гушио. Чим сам дошао у главни град, продисао сам. Позвао сам маму и рекао: "Не враћам се кући, аутобусом ми пошаљи исписницу из школе како бих се овде уписао у неку другу гимназију". Мама је без поговора то урадила и ја сам уписао Пету београдску гимназију. Ишао сам недељу дана и схватио да ми се не свиђа, па сам се пребацио у Гимназију "Свети Сава". Ту сам се одлично уклопио. Али замало нисам понављао разред! Имао сам пет кечева, пошто сам се у жељи да ме друштво прихвати мангупирао. Једва сам на поправном у августу прошао у следећи разред. Ипак, завршио сам гимназију и уписао Високу пословну школу за банкарског менаџера. Гледао сам да одрадим шта треба на факсу и палим својим послом.
У почетку је живео код девојке, са којом се забављао годину дана, а после је изнајмио стан, који је делио са цимерима.
- Током школовања сам радио као ди-џеј да бих могао да преживим, а и породица ме је финансијски помагала. Радио сам и као конобар, менаџер клуба, шанкер, затим у фирми за изнајмљивање возила... Сретао сам и људе са оне стране закона, али није паметно да причам о томе. Трудио сам се да ја све радим по закону. Завршавао сам разне комбинације, рецимо превезем неког или спојим људе који ће имати неку корист и за то будем плаћен. Од тога сам живео у Београду.
Иако се сналазио како је знао и умео, било је и дана када у џепу није имао динара.
- Моји би ми слали храну, али нисам имао пара за цигарете. Тада себи кажем: "Океј, немаш за цигаре, нећеш ни пушити".
Када је 2002. године завршио средњу школу, на наговор оца је отишао у војску, коју је служио у Краљеву као возач.
- Војска ме је довела у ред. Три месеца сам био на обуци, а после сам постао најмлађи десетар до тад, јер сам имао само 19 година. Био сам задужен за нове војнике који су долазили после мене. Управљао сам водом од 40 људи када официри и подофицири оду кући. Задатак ми није био нимало лак јер је требало да командујем старијима од себе - прича Марко и додаје да је имао занимљиву ситуацију чим је постао десетар:
- Гуштери, како смо звали оне који тек дођу у војску, желели су да изађу у град. Хтео сам да им испуним жељу, па сам смислио стратегију како то да урадимо а да нас не ухвате. Рекао сам им да обуку цивилну одећу, а преко униформу. Дошли смо до дела капије где нема стражара, јер би у супротном без објашњења могли да нас упуцају. Скинули смо униформу, сложили је, прескочили капију и отишли у град. У пет ујутру, када смо се враћали, позвао сам стражара с којим сам био добар да га обавестим да долазимо и да се прави да нас не види. Никада нас нико није ухватио. Једном су хтели да ме казне јер сам, док сам у камиону возио војнике с пушкама, нагло закочио. Возио сам брже него што је требало, па ме је капетан нарибао.
БОНУС ВИДЕО: Супер Цвета УЛАЗИ У ЗАДРУГУ 6! Бацила око на Филипа Цара па оплела по Маји Маринковић
