"Зарадио сам пола милиона евра" Мики Ђуричић се повукао из света ријалитија, а сад открио ГДЕ ЈЕ ОГРОМНИ новац који је добио
Пчелар из Купинова, како се у почетку представљао јавности, брзо је побрао симпатије публике.
Микија Ђуричића домаћа јавност је упознала давне 2006. године када је био такмичар тада првог ријалитија на овим просторима, "Велики брат". Пчелар из Купинова, како се представљао, је брзо побрао симпатије гледалаца, па смо неколико година заредом могли да га гледамо и у нешто другачијим ријалити форматима.
Како је једном приликом изјавио, Мики је успео да заради пола милиона евра, али је тај новац врло лако и потрошио.
- Од 2006, па до данас, зарадио сам чак пола милиона евра. Све сам потрошио на живот... Нису те паре биле само од ријалитија! За једну рекламу узео сам 30.000 евра, па за другу исто толико новца. Победио сам у "ВИП Великом брату" и освојио 50.000 евра. У једном тренутку сам радио три посла, водио сам емисију једном недељно, писао колумну и био менаџер на Сребрном језеру. Месечно сам зарађивао укупно 3.000 евра.
- На сва три посла сам дао отказ, вратио се кући и после месец дана нисам имао ни за цигаре. Све сам потрошио! Живот у Београду је скуп, а ја сам свуда чашћавао људе. Купио сам свим фудбалерима у Купинову нове копачке! Имао сам и неке пословне промашаје. Новац ми никада није био битан. Био сам жељан свега, да видим, путујем. Пасош сам први пут извадио са 29 година, а прво путовање ми је било у Аргентину. Наравно, и коцка је однела свој део! Прокоцкао сам 200.000 евра. Нисам коцкао да бих зарадио паре, већ сам волео адреналин. Толико сам заглибио да сам потражио стручну помоћ. Мој пријатељ глумац рекао ми је да су му терапије помогле. Психотерапеут ми није рекао ништа што већ нисам знао, али сам током разговора с неким паметнијим од себе рекао себи да сам глуп. Више не играм ни тикет за кладионицу за сто динара, прошло ме је то - каже за Информер.
Због нових пословних подухвата Мики једно време није живео у Куповину, али је редовно обилазио мајку, која је имала здравствених проблема.
- Радила је на великој парној пегли у конфекцијској фирми и плућа су јој страдала од те паре. Десет година је била тежак плућни болесник, али је нормално функционисала. Користила је кисеоник док је спавала, а с времена на време одлазила је у болницу на терапије. Предосетио сам њену смрт! Сећам се, била је у болници на терапији, а ја сам планирао да је сутрадан обиђем. Пробудио сам се око поноћи, обливен знојем и рекао другарици, која је била са мном у стану, да морам да идем кући. Не умем да објасним тај осећај, као да ме нека сила вукла у Купиново. Позвао сам друга да ме одвезе у село. Стигао сам у Купиново око два сата после поноћи. Кева је лежала у кревету, имала је маску са кисеоником. Нас двојица смо причали пола сата и у једном тренутку јој је пала рука. Дозивали смо је, али није одговарала. Скинули смо јој маску и видели да је умрла. Имала је само 62 године. Увек ћу се питати да ли је чекала да ја дођем кући, па да умре...
