"ОТАЦ ЈЕ НАРЕДИО ДА МЕ ЗАКЉУЧАЈУ И БАЦЕ КЉУЧ!" Задругар завршио у тамници након што је убио човека
Није му лако.
У току је радио емисија "Амнезија" коју воде и уређују Филип Цар и Ненад Алексић Ша, они су у свој студио угостили Салета Лукса који је отворио душу о свим детаљима приватног живота пре уласка у "Задругу 5".
Губитак косе може указивати на здравствене проблеме - СПРЕЧИТЕ НА ВРЕМЕ И ШТО ПРЕ ПОСЕТИТЕ СТРУЧЊАКА
"ТИ СИ МОЈА ИЛИ НИЧИЈА!" Задругарка пријавила дечка за НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ, претио је родитељима и сестри
ANGELLINA ОТКРИЛА ДАТУМ ОБЈАВЉИВАЊА ПРВОГ АЛБУМА: "Све је спремно, биће пуно изненађења!"
- Ти си један део провео у дому, па онда и у затвору - рекао је Ша.
- Имао сам супер детињство, прво дете, све сам имао. Све је било супер, деду су ми сви знали, поклонио ми је кућу на Зеленом венцу, родио сам се у Смедереву, било ми је супер када сам био мали. Ја нисам повезан за Смедерево нешто пуно. Тренирао сам ватерполо, када сам ишао на море, свратим код пријатеља, онда назад када се вратимо обиђем родбину, и у Македонију одем и тако цео распуст обилазим фамилију, али то је било такво време, сада се то изгубило. Отац ми из Like, мењао је презиме - почео је причу Сале Лукс.
- Да ли те је Задруга променила и више зближила? - питао је Цар.
- Ти и ја се доста капирамо, рођен си такав да капираш многе ствари. Да се вратим на моје, када су моји променили презиме, прадеда ми је био вођа села. Био је неки Цветковић, и тако смо добили презиме. Ја сам завршио основну, био сам одличан и тада крећу деведесете, криминал. Ја сам дивље рођен и терао сам по свом. Ја сам често бежао од куће, никада није показивао љубав и челично сам васпитаван, он је форсирао средњу, факулете, и све добијем посао, ауто све и шта се деси у кафићу смо седели и зезали се, неки пиштољ смо нашли ту. Хтео сам да споменем и васпитање данашње, родитељи треба да васпитавају децу о свему. Мој отац је војно лице и имао пиштољ, увек га је склањао, нисам ништа знао о томе. Ја нисам знао да када репериташ и када излети метак, улети следећи. Ми се зезали, остао метак у цеви, опали пиштољ дође до трагедије, ухапсили ме одмах, мене су доста судили због оца. Све се десило брзински, мене су осудили по судском мњењу. На суђењу сам први пут видео оца да плаче. То ме је баш погодило, отац ми је среди да одем за Аустралију, али нисам хтео, отишао сам у дом. Ја направим срање, отац ми каже океј, опали ми шамар и ја не смем да паднем, и када ми се плаче ја не смем да плачем... - причао је Сале Лукс.
- Мој отац је једном дошао у затвор и рекао да ме закључају и баце кључ и тако је и било. Када сам дошао у дом, тамо су били олоши, подмукли, покварени, много пута сам издан од стране пријатеља... Моја мајка се разболела, ја сам прихватио тај неки комплекс да се не пуши, да се носи црвена боја, све је био тај гас... Годину дана у дому је океј, да знаш да се социјализујеш, ја сам отишао са непуних седамнаест тамо... Када сам изашао онда сам само тренирао и користио хемију, онда ме звали за обезбеђење, ишао на мечеве, тукао се за лову, заљубим се и опет је то било из неповерења. Са 18 година сам нашао девојку из фине породице и све, не знаш да ли је најбоље оженити нормалну или кур*етину. Ја сам јој отворио кафић, гардероба, променила се доста, мајка је запосли у једној фирми, канцеларија, а ја искомплексиран али отишао сам, мада сам узимао боловање ишао преко вамо тамо и онда ми жена затрудни - наставио је причу Лукс.
- Моја бивша супруга је постала као ја, правили смо свадбу, побацила је једно, а онда и други пут. Сазнали смо да има спољни херпес, она је мени признала да је то наследно. Угасила се ту љубав, ја сам мислио да усвојимо љубав али није то то. Кренуо је гас да идем вамо и тамо, био сам обележен и шта год да се деси мене су звали на разговор. Пети у Србији сам отворио једну фирму за аута и супер то крене све... - отворио је душу Сале Лукс.