Син Кристијана Голубовића ЗАВРШИО У БОЛНИЦИ - његова супруга открила детаље агоније
Мајка је својом потресном објавом обелоданила кроз какву муку је прошла уз свог партнера због најмлађег наследника.
Кристина Спалевић, супруга Кристијана Голубовића, поделила је на Инстаграму фотографију свог сина Косте, који је, са мање од две године, завршио у сплитској болници.
Недавно су били на одмору у Хрватској када је дошло до незгоде. Коста се посекао, због чега је морао на ушивање.
- Добро јутро народе, већ пар дана сам хтела да вам снимим овај стори, међутим није ми се дало, били смо на одмору који је више био умор него одмор, тако да нисам могла да се искомбинујем никако. Стигли смо кући и ево, моја јутарња кафица, моја рутина и хтела сам са вама да поделим моје искуство у сплитској болници, односно то је хитна помоћ у Сплиту, али, ето, кренућу од почетка. Само за оне који су се забринули да кажем да је сада све у реду, Коста нам је расекао руку и имали смо интересантне ситуације које желим да поделим са вама - започела је причу Кристина, па наставила...
- Па да почнемо. Коста нам је на мору буквално полудео, нисмо могли да га зауставимо, да га стигнемо. Смршали смо по 5 килограма, што је једина добра ствар у овој ситуацији. Отишли смо на плажу, сели смо у кафић поред и он је узео стаклену чинију из које пас пио воду и буквално то је једна милисекунда, бацио је, међутим, онај део највећи му је остао у руци и расекао се, и то се добро расекао. Има три копче, али чак му је једна фалила колико могу да приметим. Нисам то одмах успела да видим јер сам била у шоку и наравно уплашила сам се и тако даље. И били смо у једно место у Хрватској, Мимице се зове. Отишли смо тамо, међутим, одмах су нам рекли да немају игле, да не могу да ураде интервенцију - објаснила је Кристина, па додала:
- Дакле, рекли су да они не могу да ураде ту интервенцију, да немају материјал и да морамо да идемо у Сплит, који је прилично удаљен за неког ко је повређен. Хајде, ово није била нека баш страшна ситуација, али свакако, детету се хлади рана. Иначе, чула сам да у 90% случајева, ту кад дођете у хитну помоћ, да вас шаљу за Сплит. Кад смо стигли у Сплит, дошли смо на шалтер. Иначе, била је ненормална гужва јер је била нека утакмица. Требало нам је па, готово сат времена. Дете у шоку, ми у шоку, катастрофа. На шалтеру су узели податке и рекли су нам да се људи прозивају по приоритету. Искрено, не потцењујем ничије повреде, нити било шта друго, али нисам видела никога да је био нешто екстремно повређен. Да је важнији од малог детета до годину и по дана, али добро - рекла је Кристина.
- Одмах нам је наглашено да морамо да платимо. Из тог првог ходника су нас прозвали после неких двадесетак минута да пређемо даље, да идемо на преглед. Међутим, ту смо дошли у други ходник у ком је такође била катастрофална гужва. Па смо ту чекали неких десетак минута. Докторка га је прегледала и она је потврдила да је потребно ушивање. И рекла нам је да изађемо испред ординације да сачекамо мало. Чекала сам два сата. Ја опет кажем, не потцењујем ничије ни ране, ни било чији здравствени случај. Тако да се изразим. Али једноставно ја никога нисам видела да кука, да је крвав или тако нешто. Један човек је имао завијен прст. Остали су били неки стари људи. Међутим, Коста је почео после неких пола сата ужасно да хистерише и плаче. Дете је то ненормално болело. Болела је и мене много мања посекотина - открила је Кристијанова жена.
- Тај плаче и хистерија су трајали сигурно неке 40 минута, а онда је медицински техничар изашао и питао ме да ли мој дете мора баш толико да плаче, како он не може да чује друге пацијента од мог детета. Буквално сам остала у шоку, вероватно бих одреаговала баш лоше, односно онако како треба, али сам му рекла па извините молим вас, ја бих заиста волела да сте ви санирали његову рану за коју је потребно 5 минута посла, да се дете не малтретира, да му се рана не хлади и да не чекамо овде. Имам бебу од четири месеца у колима на 35-40 степени, верујте ми ја бих волела да ми дете не плаче. Ништа, он се окренуо и отишао. Наредних пола сата се и даље ништа није дешавало, дете је на крају од плача заспало.
Спалевићева је даље наставила да прича о ситуацији у којој су се нашли.
- Као што рекох, после толике агонија, дошла сам до медицинске сестре и рекла сам, молим вас, шта се дешава, да ли ће неко доћи. Ово је више стварно постало неиздрживо. И рекла сам, дете ће ми добити фрас од плача, тако нешто сам рекла. И она ми је рекла, онако безобразно, чекају и други. Као, ево видите и ово дете чека, па ништа. Погледала сам дете које лежи, које има 13 година, 13-14 година, које је угануло ногу, које је свесно и коме можете да објасните нешто. А детету од годину и по дана не можете да објасните ништа. И рекла ми је онако, баш безобразно, као, не знам шта вам значи то фрас, као, или можете ми кажете на хрватском. Извинила сам јој се, што ми се угасио телефон, па не могу да укуцам на гугл преводиоцу да јој преведем. Мислим, жао ми је. После неких двадесетак минута коначно смо дошли на ред - испричала је Кристина, али се ту није зауставила.
- Дете је примљено на ушивање, било ми је ненормално тешко зато што је, да скратим, било ми је ненормално тешко, то моје дете. Још је заспао, као што сам рекла, у једном моменту од плача и пробудило га је бушење иглом и сечење коже и шта знам, мислим катастрофа, хајде, не морам да вас згражавам детаљима. На сву срећу, то није трајало нешто дуго, изашли смо, наравно све нам је регуларно наплаћено. Прво сам се јако је позитивно изненадила изгледом саме болнице и очекивала сам да ће и само особље, односно здравствени радници, да ће бити бољи него што су били. Онако какви би здравствени радници требало да буду.
- У једном моменту сам питала једну девојку на шалтеру да ли постоји нека приватна болница, да га одведем тамо јер је то више постало неиздрживо. Она ми је рекла да таква болница не постоји. Ето, кад се човеку у животу дешавају малери, једноставно никада у животу нисам на било какав пут кренула без осигурања. Овог пута сам то урадила. Када је најмање требало то да урадим, када имам децу, ето, то је нека моја грешка да кажем, али свакако не могу да верујем да деца заслужују такав третман. И морам да кажем да су сви људи у чекаоници били предивни, да ми је та жена која је била са сином, која је угануо ногу, пришла, понудила ми да оде да купи воду нешто јер смо седели предуго ту. Друге две старије жене су биле предивне. Рекле су да су чуле кад је медицински техничар рекао да ли дете може да престане да плаче, да ли мора у ствари толико да плаче. Жене су биле у шоку. И саме су се питале зашто дете није примљено одмах јер није постојао никакав толико тежак случај да буде приоритет изнад детета, тако да је то катастрофа. Коста је сад у реду, био је у реду и после тога. Све је прошло, хвала Богу - објаснила је Кристина Спалевић у објавама на Инстаграму.