ИСКУСТВА СМРТИ: Ови људи били су "са оне стране", па се вратили!
"Само ми је рекла: Враћај се!"
Људи који су званично доживели клиничку смрт, па се уз бројне покушаје оживљавања вратили, поделили су своја искуства која су знатно другачија од оног што просечан човек замишља или очекује. Оно што се може закључити из њихових прича је да осећај умирања сваком исти, па је он за неке био умирујућ и пријатан, али за друге управо супротно од тога. Ево неколико сведочанстава:
"Имала сам искуство клиничке смрти, била сам мртва 10-ак минута. Неки кажу да то што сам осетила није права смрт, већ да је мој мозак стварао слике. Али ја знам шта је то било, знам да је то било умирање, односно смрт. Нисам имала визије, ни тунел ни ништа, већ само мрак и осећај који ме је преплавио. Била је то нека врста блаженства, смирења, опуштања. Не постоји права реч која би описала колико је тај осећај предиван, и од тада се више не бојим смрти."
Направила сама себи споменик ПРЕ СМРТИ и уклесала поруку породици - садржај - ШОУ и ШОК! (ФОТО)
"Иако сам могла савршено добро да чујем звук монитора за рад срца, ужурбаност људи око мене, покушаје оживљавања и паничне гласове, ништа нисам осећала. Било је као да спавам дубоким сном, управо је тако било".
"Како сам тонуо у стање без свести, осећао сам да ми је јако хладно, али да сам опуштен. Нисам имао потребу за дисањем, није било никаквог страха или боли било какве врсте, само потпуни мир. Све се само постепено затамњивало док није настао потпуни мрак."
"Имала сам осећај као да ме нешто подиже, али као да постоји неки смер у ком идем, али без осећаја да летим или немам тло под ногама. Осећала сам као да удишем. Покушала сам да погледам ка доле и да видим себе, јер је осећај био као да сам се одвојила од свог тела, али нисам могла ништа да видим."
УЖАСНО и БИЗАРНО: Девојчица трагично преминула јер је напрскала превише ДЕЗОДОРАНСА! (ВИДЕО)
"Ово искуство ме шокирало, али нисам био уплашен. Осим тога, нисам се осећао као да сам сам или идем у непознато, иако није било никог око мене, али као да сам осећао да нисам сам, да могу да разговарам с другима."
"Последње чега се сећам је да желим да будем негде другде и онда као да сам се одједном појавила тамо, као да сам у сну у којем било шта да замислим могу да остварим. То ме испунило срећом."
"Само мрак, крхкост и рањивост и ништа око мене. Није ме болело, нисам се плашлила, али било је напросто превише ништавила што ме преплавило тугом. После, док сам лежала на интензивној нези, осећала сам се као да сам поновно рођена и да сам добила другу шансу".
"Након неколико минута у којима се не могу сетити нити осећаја нити ичег визуелног, испред мене се створила моја рођака која ме је назвала дечјим надимком који нисам чула 40 година. Само ми је рекла - враћај се. Док сам покушавала да се окренем да видим где морам да идем, одједном се све убрзало и нисам видела ништа, све док нисам отворила очи на болничком кревету."
"Није било јарког светла, није било Исуса. Постојао је само свеопшти осећај прихватања стварности и коначности, попут завршавања књиге. Осећао сам како ми живот и сопствене мисли измичу, а тело ми преплављује умор. Прво сам изгубио осећај додира, потом слуха, а на крају вида. Потом су ми мисли постале премутне, нисам могао да их разаберем."
