МОЈ ПОКОЈНИ БРАТ ЈЕ ТУ: Уперио ми је ПИШТОЉ у главу, а када је ОКИНУО десило се нешто ЈЕЗИВО...
Исповест која леди крв у жилама!
Био сам полицајац почетник када је мој брат починио самоубиство. Био је старији од мене, али били смо ненормално блиски. Умро је у другој држави, а ја сам још дуго осећао кривицу, јер нисам препознао "сигнале". Његово тело је било у врло лошем стању па на погребу нису отварали леш.
Таман око недељу дана након што је умро радио сам ноћну смену са колегом. Седимо у аутомобилу и одједном видимо како сводник вади пиштољ и пуца у једну од "својих" девојака. Одмах сам истрчао из аутомобила и почела је потера. У руци сам имао пиштољ и пратио сам га све до зграде у чије је двориште ушао.
Мало прие него што сам ушао у двориште, зачуо сам речи "Биће у реду!". Био је то глас мог брата. Чим сам ушао у двориште и стао како бих извидео ситуацију, на глави сам осетио цев пиштоља. Сводник је окинуо једном, а онда и други пут. Већ секунду касније свом сам га снагом ударао својим револвером. Чак ни данас ми није јасно зашто га једноставно нисам устрелио. Ставио сам му лисице и одвео га до аутомобила.
Свом партнеру сам испричао о два окидања, али не и о гласу који сам чуо у глави. Извадили смо метке и на два последња нашли трагове окидања. Однели смо пиштољ на испитивање. Тамо су поновно пробали да испале оба метка и све је савршено функционисало.
