АУСТРОУГАРИ ГА ИСКОПАЛИ И ЗАТЕКЛИ ЈЕЗИВ ПРИЗОР: Петар је први ВАМПИР у Србији за ког се веровало да СЕЈЕ СМРТ
Наиме, аустоугарска штампа је 1725. године пренела извештај у коме се сасвим озбиљно говори о постојању вампира у Србији, а сматра се и да сама реч "вампир", која је општеприхваћена у свету, долази са ових простора.
Вампири, односно покојници подбула лица и тела, са израженим очњацима, дугом косом и ноктима, који оживљавају и прогањају чланове своје породице и заједнице, први пут су документовани управо у Србији!
Наиме, аустоугарска штампа је 1725. године пренела извештај у коме се сасвим озбиљно говори о постојању вампира у Србији, а сматра се и да сама реч "вампир", која је општеприхваћена у свету, долази са ових простора.
Први српски вампир, који је ушао и у светске анале, био је извесни Петар Благојевић из села Кисиљево. Након његове смрти 1725. године, за кратко време, изненада је умрло још девет људи из тог села. Сви они су на самртничкој постељи тврдили да их је Петар посетио и да је покушао да их угуши. Покојног Петра у кући је наводно затекла и његова удовица која је казивала да је Петар дошао да јој тражи опанке.
Жена се толико препала, да је од страха морала да побегне у друго село. Узнемирени мештани су тражили од аустроугарских власти дозволу да ископају мртвог Петра и да над његовим телом изврше ритуал убијања вампира. Под претњом сељана да ће напустити село, аустроугарске власти су то допустиле, а наводно су у село послали и своје представнике да присуствују овом чину. Ископано тело Петра Благојевића све је запрепастило јер није почело да се распада, а, како предања кажу, коса и нокти су наставили нормално да му расту. На устима је наводно имао и трагове крви.
Његово тело је ритуално спаљено, а извештај о овом догађају је одекнуо Европом. Након што је објављено у новинама о овом догађају се нашироко причало. У селу Кисиљево од тада наводно постоји и клетва: "Дабогда те Пера посетио".
Арнаут Павле је био други српски познати вампир из села поред Свилајнца. Био је војник најамник и често је причао о свом сусрету са вампиром у Грчкој. Наводно, Павле се борио са вампиром и успео је да га победи. Умро је наводно 1725, исте године кад и Петар Благојевић, а и након његове смрти мистериозно су почели да умиру људи из села. Настала је општа паника, па се формирала комисија за откопавање тела преминулих. Дошло се до закључка да је Петар заразио још неколико људи, па су сви лешеви били прободени глоговим колцем и спаљени.
Међутим, ситуација се поново "загрејала" неколико година касније када су људи из села почели поново да умиру. Људи су се плашили поновног јављања вампира, па је чак наводно оформљена и стража против вампира. Исти процес је поновљен са лешевима, као у претходна два случаја.
Наш најпознатији вампир је Сава Савановић из села Зарожје код Бајине баште. Он је наводно живео у напуштеној воденици и, према предању, напао би сваког ко прође поред ње и пио би му крв. Спавање у воденици је значило сигурну - смрт. Лик Саве Савановића се спомиње у причи Милована Глишића и у српском хорор филму "Лептирица" из 1973. године.