УЗНЕМИРУЈУЋИ САДРЖАЈ! Погледајте шта се крије иза ове слике! Изузетно тужна и тешка прича! (ФОТО/ВИДЕО)
Пажљиво гледајте!
У викторијанској ери широм Европе, али и Америке, постала је распрострањена најморбиднија пракса у историји фотографије. Реч је о фотографисању мртвих, али је слика за циљ имала да их представи као живе, у свакодневним животним активностима. Таква услуга је била веома скупа, а требало је да представља начин да породица сачува успомену на своје најмилије чак и након њихове смрти.
НЕРЕАЛАН ПРИЗОР: Погледајте како изгледа хотел од стакла на СМРТОНОСНОЈ литици! (ВИДЕО)
Када би неко преминуо, остајао би у кући све до сахране, и ко је желео - могао је да види мртваца. Цвеће се полагало на тело, не само због визуелног ефекта, већ и како би прекрило мирис трулежи. Такође, сва огледала у кући би се прекривала црном тканином, сатови би се заустављали тачно у време смрти, а удовице су морале да носе црнину најмање четири године након смрти мужа.
ВЕРОВАЊЕ ОПСТАЛО ВЕКОВИМА: Због ОВОГА Срби стављају МРТВИМА новац у ковчег
Ипак, од свих обичаја у Викторијанској ери пракса фотографисања преминулих у позама из свакодневице коју су водили док су били живи свакако је најморбиднија.
Улагао се велики труд како би изгледали живо на фотографији, а ако им то није полазило за руком, фотографи би их сликали тако да изгледа као да спавају.
ВАМПИРИ СУ СЕ ИЗ СРБИЈЕ ПРОШИРИЛИ НА СВЕТ: Погледајте СВЕ што нисте знали о најпознатијем ЧУДОВИШТУ
Фотографисање "пост мортем" било је својеврсан лускуз доступан само богатима све до 1850. године, када су се појавиле и нешто приступачније фотографије. До 1860. године већина је практиковала да има овакве фотографије са својим ближњима који су напустили овај свет.
Многи су се одрицали и доброг дела имовине, како би имали овакву успомену, а због осетљивости целе ствари, фотографи су увек добро наплаћивали. Поред услуге самог снимања, они су морали да осмисле и тему.
НАЈЧУДНИЈЕ СРПСКЕ СУЈЕВЕРИЦЕ: Зашто се сат не поклања момку и шта представља разбијена чаша?
Још морбиднију ноту целој пракси даје чињеница да су главни "глумци" на овим фотографијама најчешће биле бебе и мала деца јер је стопа смртности код најмлађих у то време била огромна. Породица је неретко желела да на слици деца раде нешто што су волела (попут играња са луткама), једноставно спавају или да се сликају сви фамилијарно са покојним дететом.
Позиција тела на тим фотографијама би се врло вешто и лукаво осмишљавала, тако да покојници заиста изгледају као да су и даље живи и баве се уобичајеним активностима, премда су већини очи на сликама затворене. Управо због тога, најчешће решење било је правити такву композицију у којој преминула особа спава. Понекада би породица држала покојника, или би се он ослањао на њихова тела, понекада би их везивали појасевима...
Из данашње перспективе ова пракса је ужасно морбидна, али у време када су деца умирала у раном детињству, за родитеље ово је било веома утешно - желели су да одрже сећање на свог потомка.
