ПОТПУНО ИСКРЕНО: Ево шта је Ана Николић рекла о ЗЛОСТАВЉАЊУ!

Тема која је заокупирала јавност Србије је туча између поп певачице Ана Николић и њеног супруга Стефана Ђурића Расте. 

Естрадни пар је тек два месеца у браку, а већ се слути крај. Њих двоје су се потукли у стану, а реаговала је и полиција. 

Ово није први пут да је Ана током свог живота имала проблема са насилним партнерима. Николићева је пре неколико година открила да је била у вези са дечком који ју је малтретирао и тукао, али она је то тада доживљавала као његов начин да искаже колико је воли.

Преносимо вам део интервјуа који је певачица дала za Story pre више од пет година.

Да ли је тачно да вас је тукао бивши дечко, с којим сте се забављали пре него што сте постали певачица?
- Истина је да сам имала озбиљних проблема. Преживела сам његову посесивност, љубомору, физичке насртаје и психичку тортуру за коју сматрам да није део здраве љубави и спада у злостављање.

Стидите ли се што сте дозволили да будете злостављани?
- Не стидим се и сматрам да је то основни проблем. Због тога је злостављање толико и распрострањено јер жене сматрају да је то њихова кривица, грешка, срамота....Тиме се само прећутно дозвољава и потхрањује такво понашање.

Колико сте имали година када сте трпели злостављање?
- Биле су то моје ране двадесете, знатно пре него што сам уопште почела да се бавим естрадом. Мислим да су те младе године и моје неискуство допринели томе да се нађем у тој ситуацији да једном мушкарцу уопште може да падне на памет да ме злоставља на било који начин. Сложићете се да захваљујући мом ставу и чврстини карактера ниједан мушкарац данас, а ни убудуће, неће доћи на идеју како може да повиси тон на мене, а камоли нешто више.

Да ли се насиље догодило у дугој вези?
- Из ове перспективе, није била претерано дуга јер сам касније имала дуже и озбиљније везе. Али, у том тренутку то ми је била највећа и најозбиљнија љубав.

Како сте реаговали када вас је први пут ударио?
- Посматрано кроз призму заљубљене девојке, све сам погрешно протумачила. Тако заслепљена, његове афекте и налете беса тумачила сам као неконтролисану љубав умишљајући да он те експлозије понашања доживљава само зато што ме превише воли па не може да се избори са самим собом.

Зашто сте решили да му опростите насиље?
- Правдала сам га и у свему видела своју грешку јер сам га, наводно, испровоцирала. Ударац је увек кривица слабића насилника, а ви сте свакако жртва и никада иницијатор. Не постоји та реч или поступак који другом бићу даје дозволу да вам нанесе физичку или психичку бол.

Да ли је тај момак након што сте га оставили покушавао да вам се врати?
- Да и то много пута. На сву срећу, после једне немиле сцене заволела сам себе више него њега. Тако је остало до данашњег дана и то се више никада неће променити.Многе жене ћуте и годинама трпе физичко злостављање.

Шта бисте им на основу личног искуства поручили?
- Да се јасно, гласно и са ставом супротставе насилнику јер су они обично највећи слабићи који се на тај начин хране. Такође, обавезно треба да се  обрате некоме ко може да их заштити, а ако у томе не успеју, ту су Сигурне куће и бројне друге установе.

Јесте ли члановима породице рекли да сте трпели батине?
- Некада речи могу више да заболе од било каквог физичког насртаја и зато сам ћутала.