ЖИВЕЋЕ ВЕЧНО: Због овога ће Синан Сакић остати икона над иконама народне музике
Краљ за сва времена...
Синан Сакић се борио за живот, борио се да изгура још једном преко сваке узбрдице и сваке препреке као толико пута до сада, да остане међу нама. А управо нама је оставио све, оставио нам је себе и ми се сада подсећамо дела заоставштине овог човека и у исто време му одајемо последњу пошту.
Ово је последњи снимак легендарног Синана у Клиничком центру у Београду (ВИДЕО)
Синан представља крајњи стадијум у кафанском болу сваког човека. Ако случајно преживите Шабана, Тому, Сава Радусиновића, онда вас чека Синан и ту је крај. Падате.
Његови стихови имају више горчине него било који други, а у исто време и више искрености. Томе доприноси Синанов глас који чак делује мало карикатурно за незналице, али само прави љубитељи народног мелоса и тешке, кафанске романтике могу да цене нијансу јецаја која излази из Синановог гласа за време песме.
Одлучили смо да одаберемо његових "најтежих" 10 песама, оних које га најбоље репрезентују. Мало је било тешко све хитове свести на тако малу цифру, али успели смо некако. Успут се извињавамо песмама које су искључене. Наравно, написаћемо уз линк и пар стихова (или све) који посебно јако мрве већ сломљена срца.
10. Све је постало пепео и дим
"Ти негде градиш, љубави, дом
ја живим сам у свету свом.
Све је постало пепео и дим,
Откад си, срећо, отишла са њим..."
9. Поклони пољубац пријатељу старом
"Твоја се свадба спрема,
на весељу бити нећу,
тебе ћу тражити по свету,
тражићу изгубљену срећу..."
8. Лагала си
"Остаје ми да нестанем
међ' људима сличним себи,
да корачам путем туге,
да се надам само теби.
Не говори да ме волиш
кад знам да су пусте приче,
лагала си, лагала си,
зар лагати можеш више..."
7. Склоните чаше са стола
"Ноћас се с тугом борим,
с тугом у срцу мом,
у углу крчме ове
питам се шта је са њом.
Склоните чаше са стола,
сломићу све ове ноћи,
драга је отишла моја,
рекла је неће доћи."
6. Још увек те чекам
"Ја волети никад нећу
очи топле као њене,
сва је моја срећа била
у очима једне зене.
Бежаћу од успомена
кроз пролећа и кроз зиме,
а знам да ћу годинама
шапутати њено име.
И сећања на те дане
пратиће ме као сене,
из очију других жена
гледаће ме очи њене.
Још увек сам сам,
још увек те чекам,
још увек се срећи надам,
где си, жено далека?"
5. Судбина ме на пут шаље
"Ево већ је поноћ,
не прати ме више,
сувишно сада је све.
Сутра с тобом нећу бити,
односи ме живот даље,
ја те волим, ал' шта могу,
судбина ме на пут шаље."
4. Изађи на пет минута
"Чуј, зовем те, љубави,
само да знаш не могу дуго,
хтео сам нешто важно ти рећи,
не остављај ме за вече друго.
Знај, желим те вечерас,
нек' твоје срце с мојим крене,
љубав је твоја за срећу моју,
не остављај ме за тужно време.
Хеј, дођи на тренутак,
кад ниси са мном, мрзим себе,
желим да будем срећан са тобом,
не остављај ме, ја нећу тебе.
Изађи на пет минута
и пољуби оног што лута,
изађи на пет минута
и пружи руку оном што лута."
3. На балкану (Делија момак)
"Хтео је жену к'о сваки човек,
па купи земљу крај планинског врела
и шљивик мали за ракију
и кућицу на крају села.
Делија момак у најлепше доба
желео је жену, желео је дом,
најлепше дане у кућици малој,
желео је он да проживи с њом.
Једног је дана пре зоре ране
позвао кума и десетак људи,
кочије наш'о за сватове
да испросе жену што љуби.
Најлепшом цуром у њиховом крају
ожени се други, поклони јој све,
најдражи њени не желеше њега,
волео је њу, а остао без ње."
2. Не тражи је, сине
"Покајах се, пођох да је видим
са намером за почетак нови,
тад ми њена стара мајка рече:
ја те молим, више је не зови.
Не тражи је, сине, рече мајка њена,
не дирај у њену започету срећу,
јер она је, сине, ноћас испрошена,
не доноси јесен њеном пролећу.
Са прозора гледала ме она
и рукама скривала је лице,
схватила је ваљда истог трена
да је грешком дала другом срце.
Окренух се, пођох својој кући
свестан да сам игру изгубио
да остајем без вољеног бића
с ким сам своје снове снио."
1. Певај ми о њој
"Певај ми о њој, пријатељу,
јер ти знаш да ме боли,
није хтела у животу,
бар у песми нек' ме воли.
Чему да се надам више
кад и срце наду губи,
зато певај, пријатељу,
бар у песми нек' ме љуби.
Певај ми о њој, пријатељу стари,
нек' зајеца жица, нек' задрхти срце,
док испијам чаше певај ми о њој,
само ти ме схваташ, пријатељу мој.
Знам да сад не вреди више
истину од срца крити,
али ће у песми, друже,
она вечно моја бити."
То је то, десет неизоставних Синанових песама. Било да вам највише туге изазива када у последњем стиху сваке строфе у "Изађи на пет минута" он успут снуждено изговори "не остављај ме", било да бисте ударали голим рукама о сломљено стакло на кафанском столу у моменту кад каже "није хтела у животу, бар у песми нек' ме воли" или једноставно и сами као он "бежите од успомена кроз пролећа и кроз зиме, а знате да ћете годинама шапутати њено име"... дакле, шта год да је дијагноза, само је један лек. У ствари два, Синан и алкохолна садржина чаше.
Почивај у миру, истинска легендо народне музике.