Ово је дрво које доноси срећу и БЛАГОСТАЊЕ: Наши преци веровали су да свако двориште мора да га има јер ће му све ићи КАО ПО ЛОЈУ

Ако се неко дрво осушило или је корење почело да уништава темеље куће, време је да, према веровањима, преуредите ваше двориште и посадите биљке које су поштовали наши преци. Прво треба засадити дрвеће и жбуње, а онда и цветнице.

Често се наводи да је најлепши украс за двориште храст лужњак, јер је његова крошња лепо разграната и прави „дебео“ хлад. Такође, храсту лужњаку прија и близина воде.

Липа је за Словене била свето дрво, јер су њени цветови лековити. Ово дрво пчелама даје добру пашу, а медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. Међутим, липа се сади са стране, близу, али не и изнад гарнитуре за седење.

Врба је у време када су кажњавана деца називана „Мирко“, а врбовим гранчицама се на Младенце, Лазареву суботу и Цвети, ударају деца речима „расти као врба“. За кору врбе важи да је лековита за прехладу.

Глог је жилав, а листопадни жбун може да буде бео, црн или црвен. Бобице глога се беру када сазру и од њих се праве џемови, чај, сок… Глог је идеалан да се обликује и као жива ограда, а приликом садње треба додати креч у садну рупу.

Дрен први цвета у пролеће, а зреле плодове даје у јесен. Њиме се ките куће за велики српски празник, Ђурђевдан, верује се да је он симбол здравља, а за Богојављење се даје деци да поједу дренов цвет да би били, отпорна на болести, пишу Новости.

Јабука је омиљено воће, не једе се пре Петровдана. Срби су одувек калемили јабуке, а ко то није радио, није смео да их сече. Домаћа сорта петровача има бујно округло стабло и плод сазрева у јулу.

Срби су гајили шљиву још у старој постојбини и од тада је сачувана најквалитетнија сорта за сушење, пожегача. Покожица садржи најквалитетнија етарска уља.