Фројдов трик КАКО одмах препознати КАКАВ ЈЕ НЕКО ЧОВЕК! „Маске“ саме падају

Постоји изрека која каже да морате са неким да „поједете џак соли“ како бисте знали да ли сте заиста пријатељи, односно колико је ваш однос од поверења и јак. Тешко је протумачити људе на прве погледе, кроз пар сусрета, обично тада гледамо да ли имамо исте снове, какви су његови други односи, према породици, пријатељима, животињама, које су његове амбиције.

Питајте га о сновима и плановима, тражите у њему особине које су сличне вама, али и даље ће много тога остати недокучиво. Постоји једна стара индијска изрека која каже – „Човек је посуда. Чиме се напуни, онда из њега излије.“

Невоље, стрес, проблеми, изазови и прекретнице – то је моћна сила која, када се улије у нас, извлачи из нас ону праву природу која се често „излива“ без контроле.

Сигмунд Фројд је рекао:

„Размера ваше личности је одређена величином проблема који вас може изнервирати.“

Ако особа, суочена са нечим што јој је тешко да контролише, почне да пада у хистерију, запитајте се да ли је то особа за вас. Сав бес, испади, плач, љутња, жеља за хистеријом наговештавају на недостатак зрелости.

Са друге стране, зрела особа је одговорна, способна да планира и чува самоконтролу, чак и када изгледа да се цео свет руши, наводи Нпортал.

Ко је био Сигмунд Фројд?

Сигмунд Фројд (1856–1939) био је аустријски неуролог и пионир психоанализе, дисциплине која је обликовала савремено разумевање људске психе и дубоко утицала на психологију, психијатрију, па чак и уметност и књижевност. Рођен у чешком граду Фрајбергу (данас Прибор), Фројд је већ као млади научник показивао изузетно интересовање за функционисање људског ума, што га је касније инспирисало да истражи подручје менталних поремећаја и њихових узрока.

Фројдова психоанализа била је иновативна јер се није фокусирала само на физиолошке узроке менталних поремећаја, већ и на дубоке емоционалне и психолошке процесе који обликују људску свест и несвесно. Његов рад је заснован на идеји да велики део онога што осећамо, мислимо и чинимо лежи у несвесном делу ума, делу који је тешко контролисати и до којег не можемо лако доћи. Ова идеја довела га је до развоја метода као што су слободне асоцијације и анализа снова, који омогућавају истраживање и разумевање несвесних мотива.

Фројдова теорија структуре личности, коју је поделио на три кључна сегмента – ид, его и суперего – сматра се једним од најважнијих аспеката његовог рада. Према Фројду, ид представља примитивне и несвесне инстинкте и нагоне, који теже тренутном задовољству. Его представља свесни део личности који делује као посредник између инстинкта и реалности, док суперего представља унутрашњи морални компас и норме које смо усвојили кроз васпитање и друштвене утицаје. Равнотежа између ова три дела, сматрао је Фројд, кључна је за ментално здравље.

Један од Фројдових најконтроверзнијих и најпознатијих доприноса је теорија Едиповог комплекса, према којој деца током развоја осећају привлачност према родитељу супротног пола и ривалство према родитељу истог пола. Иако су многе његове теорије касније критиковане, Фројдов рад је оставио неизбрисив траг и отворио врата за даља истраживања психичког развоја, емотивних конфликата и процеса опоравка.

Поред увођења метода за разумевање несвесног, Фројдова психоаналитичка теорија показала је да емотивни и психолошки проблеми могу имати корене у траумама из раног детињства и потиснутим осећањима. Према његовом схватању, те трауме и потиснути садржаји касније избијају на површину кроз симптоме и понашања која особа сама често не може да објасни. Зато је Фројд развио терапијски приступ у којем пацијент, вођен терапеутом, истражује скривене делове своје психе, а терапеут му помаже да их разуме и интегрише.

Фројдова достигнућа нису значајна само у психологији – она су имала дубок утицај и на филозофију, књижевност, уметност и културну теорију. На пример, његове идеје о сновима, као начину на који несвесно изражава потиснуте мисли и жеље, инспирисале су бројне уметнике и писце да истраже сложеност људске психе и подсвести. Иако су многи каснији истраживачи и научници преиспитивали и ревидирали Фројдове теорије, његов рад је поставио темеље савременој психотерапији и променио начин на који људи разумеју и приступају менталном здрављу и емотивном животу.