Како се правилно обратити свештенику - попе или оче? Није као што сте мислили, овај израз има негативно значење

Свештеник се поздравља при сусрету: "Помози Бог оче, благословите!" Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са "оче", рецимо "оче Марко", или ако је прота, може "оче прото".

Владика се ословљава речима: "Ваше Преосвештенство", или "Преосвећени Владико", или ако је неформални разговор само "Преосвећени". Патријарх се ословљава са: "Ваша Светости", или “Свјатјејши Владико” или само: "Свјатјејши".

Монахиње се ословљавају са "сестро", а игуманија са "мати". Од женског монаштва се не тражи благослов и не љуби се рука. Монашка лица се такође ословљавају са "оче". Млађима се каже "оче" и његово име, а старешини манастира се може рећи "оче игумане" или "оче архимандрите". Искушеници се ословљавају са "брате".

У свакодневном говору често се може чути да неко за свештеника каже да је „поп“. Ова реч потиче од исквареног изговора грчке речи „папас“, што значи – отац.

У корену ове речи код већине језика у региону за свештеника се користи реч „отац“, наравно, у духовном смислу, баш као што је на грчком – „папас“.

У свом исквареном облику реч „поп“ се код нас користила од давнина. Ова реч користила се у позитивном контексту. Међутим, са османским освајањем попримила је негативно и увредљиво значење. Турци су од Грка преузели ову реч и са „попе“ почели да ословљавају каурске свештенике. Еквивалентно духу нашег језика, то би било слично речи „ћале“, само на турском.

"Наш језик је изузетно богат древним изразима, који полако падају у заборав, а предност се данас даје разним новим кованицама и позајмљеницама које деградирају исти. Реч “поп” је искривљен изговор грчке речи “папас” која значи “отац” (као и у многим другим језицима), а коју су Турци употребљавали у негативном тону - каурски поп и слично. Народ је задржао овај неприкладан назив у говору, иако постоји и наша старословенска и српска реч “отац”, којом ословљавамо свештеника као духовног оца", објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Негативној конотацији речи “поп” је свакако допринела и употреба те речи од стране комуниста у пејоративном смислу. Слично, код Руса “поп-попви“ јесте погрдна реч, са изразом непоштивања према свештенику.

Реч се одомаћила у нашем језику и данас је користе и они који овим не мисле ништа лоше нити желе да увреде свештено лице. Ипак, каже професор Неђић, њу треба избегавати.

"Свештеника у свакодневном обраћању, уколико је некоме непријатно да му каже оче, можемо ословити и именом или са свештенениче, а уколико је старији свештеник и са прото, што је скраћено од чина који већина старијих свештеника носи - јереј, протојереј... У Војводини и Славонији и даље најчешће свештеника ословљавају са господине што је исто један од начина на који се можемо обратити свештенику", закључује он.

Извор: Курир