Патриоте, не брукајте се: Како се правилно пише српски или србски?
Сигурно сте приметили да неки "патриотски" покрети или удружења пишу срБски, а не српски.
У налету "патриотизма" и "националне борбе" често не знају да је баш облик срБски коришћен у хрватском новоговору у време Независне Државе Хрватске...
Хајде да једном за свагда онима који жестоко србују, за почетак, поручимо да се љубав према "свему што је наше" и српско негује кроз писменост.
Пиши и говори правилно српски или срБски?
Иван Клајн, српски академик, универзитетски професор, филолог и колумниста, велики борац за чистоту српског језика, који је до краја живота писао текстове о језичким и правописним проблемима, за оне који желе "исправно да србују" је решио ову недоумицу.
За анализу мотивације једних и других екстремиста (домаћих и страних) требало би превише простора, али је јасно да ни једнима ни другима девиза није "Пиши као што говориш" него "Пиши као што се некад писало", писао је Иван Клајн у својој колумни у НИН-у.
Отуда им главни кривац мора бити Вук Караџић. Не могу праве Србенде да следе тог изрода који је живео у Бечу, оженио се Швабицом, сарађивао са Словенцем, зарадио жестоке осуде српских архимандрита и митрополита.
Не могу хрватски домољуби да му опросте што је написао чланак "Срби сви и свуда", што им је у Загреб послао Србина Даничића да покрене Речник ЈАЗУ (данашње ХАЗУ), а поготову што је за своја учења придобио хрватске језикословце, па су све до Првог светског рата, неки и касније, били убеђени вуковци.
Шалу на страну, у наше време многи разумни критичари (оне неразумне засад оставимо по страни) истичу да је Вук погрешио у веровању да се речник и граматика модерне цивилизације могу заснивати искључиво на народном говору, прекидајући везу с дотадашњим књижевним наслеђем.
Не можемо му, међутим, замерити што је рускословенску ћирилицу заменио много доследнијим и једноставнијим писмом. Ко у то не верује, ко не признаје правила о једначењу по звучности и о губљењу сугласника, нека проба да и у Србији уведе ендехазијски "корјенопис" (за који се и данас у Хрватској многи залажу), па ћемо писати "дружтво", "гризти", "сладко", "подпуно", "петдесет", "шестдесет", "гостба", "мастноћа", "bezzvučan" и томе слично.
Дакле, правилно се пише српски
Придев српски је изведен од именице Србија и означава припадност. Приликом извођења је извршена гласовна промена једначење сугласника по звучности, те је звучно б прешло у свој безвучни пар п.
Према томе, основа срб- је постала срп-, а на то је додат суфикс -ски где се на крају добија придев српски.
Присвојни придеви који су изведени суфискима -ски, -чки и -шки се увек пишу малим почетним словом. Додатни пример: енглески, шведски; крагујевачки, бачки; чешки, нишки.
Надамо се да смо једном за свагда решили овај "правописни проблем", те да нећете доћи у ситуацију да своју неписменост правдате више пута изговореном реченицом незналица: "Правилно је срБски, па забога, нисмо ваљда СрПи".
