"Молим вас да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи" Дирљиви говор Николе Тесле приликом прве и једине посете Београду

Никола Тесла радо прихвата позив и долази у престоницу Краљевине Србије где ће се задржати од 1. до 3. јуна 1892. године.

 У Београду ће провести само 31 сат, али ће његов боравак бити испуњен бројним сусретима и догађајима, сведочанствима о Теслином поносу на српско порекло и великом уважавању које су му указали српска државна и интелектуална елита.

 У наставку текста је надахнути текст говора Николе Тесле на оно што га је дочекало у Београду.

Молим вас да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи

"Господо и браћо! Не бих био Србин, и не бих српски осјећао, кад вечерашње вече не би рачунао у најсретније и најдрагоценије часове у животу. Од како сам оставио отаџбину своју и винуо се у далеки свијет, као и сваки човјек, имао сам и успјеха и неуспјеха, и радосних и мрачних, и сретних и несрећних тренутака. 

Но опет, за то могу рећи да ми је срећа била наклоњена, и да сам имао више радосних но тужних дана, јер сам сразмјерно за кратко вријеме достигао велике успјехе и добитке.

Али, слободно, без икаква претјеривања, могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овако сласт успјеха, као што то осјећам сад овде, у средини вашој, и уз ваше признање, мила браћо моја. 

Као и сваки млад човјек, ја сам имао и имам пуно планова, идеја, замишљаја и идеала. Човјек се маша за хиљаде ствари, па од хиљаду може бити само је једна добра, а од хиљаду добрих само једна остварљива. Гонећи се за тим остварењем, мој је живот био непрестано трепетање између агоније и блаженства успјеха. Ја сам се пуних осам година носио и бактао с извесним идејама; бивало је доба кад сам био сиротан, кад ме је големих напора стајало да набавим најпотребније ствари, које су ми нужне за опит. Набавио сам лампу, набавио потребно жељезо, набавио друге нужне спреме, трудио сам се да конструишем једну машину где је требало, кад загријем једну полугу, да настане кретање. 

Била је ноћ. Ја сам припремио све и сад је требало да извршим пробу. С уздрхталом руком узео сам лампу и примакао је железној полузи. За мало и справа се почела кретати. Успјех, срећа, блаженство! Ја сам осјећао да сам у рају. У свима тим тренуцима и успјеха и неуспјеха вазда ме је кријепила нада, да ће мој рад бити од користи за Српство, за мој мили народ, у коме сам рођен. 

Ја осјећам много више но што могу да кажем. С тога вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из сред послова, да амо дођем, и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. 

У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала - то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једнога Србина. Живило Српство!..."

Први и последњи долазак у Београд

Никола Тесла дочекан је као велики национални јунак, уз свеопште дубоко поштовање и искрено одушевљење његовим светским достигнућима у Краљевини Србији. 

Трећег јуна 1892. године, у раним јутарњим часовима, напустио Београд и отпутовао за Будимпешту. Нешто касније, упутиће се у Француску, у Авр, где је већ резервисао карту за пароброд који ће га одвести у Њујорк. 

Тамо су га већ чекали велики и неодложни послови - припреме за велики наступ на Светској изложби у Чикагу 1893. године, наставак рада и консултација у Vestinghausovoj фабрици у Питсбургу, рад на пројекту електричне централе на Нијагари, као и наставак за њега тог тренутка најузбудљивијих истраживања у области високофреквентних струја. 

И поред обећања да ће се у српску престоницу вратити већ следеће године, била је то Теслина последња посета Европи.