Један Ужичанин, сада сигурно, почива у миру: Након, коначног, деловања града, намећу се нова питања

Вечно пребивалиште великог добротвора града Ужица, Илије Наранџића, коначно је обновљено.

Деценијама гроб чувеног ужичког трговца, рођеног Херцеговца, био је оборен и закоровљен, а портал Србија Данас у више наврата је писао о запуштеном стању читавог локалитета.

Престоница културе за 2024. годину одмах је реаговала након објављених текстова нашег портала, те је овај локалитет прокрчен и покошен, а убрзо је и Наранџићев гроб обновљен.

Илија Наранџић коначно (једини) почива у миру

Наш тим се поново нашао на локалитету Бело гробље, а судећи по делању надлежних "нову вечну кућу" заслужио је само Илија Наранџић, док су остали гробови препуштени пропадању што се може видети по приложеним фотографијама.

До данас на овој локацији нису обављена археолошка истраживања, иако топономастички подаци сугеришу да би Бело гробље, према традицији, могло потицати из средњег века, ако не и из античког периода. 

У овом делу Ужица још увек су видљива гробна места, фрагменти надгробних споменика, од којих се само неколико може сачувати као вредно споменичко наслеђе за будуће генерације које би сведочило о прошлости овог краја. 

Један од таквих споменика је надгробни споменик Илије Наранџића, познатог ужичког трговца, великог добротвора. 

До краја Другог светског рата, Бело гробље је било ограђено и имало је уређен прилаз. Током окупације, бугарски војници су користили споменике за заклоне и пљачкали драгоцености из раскопаних гробова. 

Одлуком Градског народног одбора из 1946. године, споменици са Белог гробља су обарани и коришћени за уличне ивичњаке. Гробље је потпуно уништено почетком шездесетих година 20. века изградњом водовода за тај део Ужица (детаљније о овом локалитету кликом ОВДЕ). 

Данас се споменици са Белог гробља налазе на три места: један је пренет у депо Народног музеја Ужице, шест у порту цркве Светог Марка, док су остали препуштени зубу времена и немару људи на Белом гробљу.

Ко је био Илија Наранџић и како Ужичани чувају успомену на њега?

Многи Ужичани не знају да је некадашњи газда Илија Наранџић (1803–1869) најзаслужнији за оснивање прве основне школе у овом граду, која данас носи име краља Петра Другог, а не свог утемељитеља. Пре Илијиног доброчинства, ужичка деца су похађала наставу у приватним кућама. 

У Првој основној школи краља Петра II је отворена изложба "Наранџић, велики школски добротвор" поводом 220 година од његовог рођења. На Дан школе, 28. марта, обележена су три јубилеја: 195 година постојања школе, 140 година од изградње школске зграде и 220 година од рођења Илије Наранџића. 

Након отварања изложбе, додељене су награде победницима ликовног конкурса "Измаштати Наранџића", који је организован са циљем да се наслика лик овог ужичког трговца, јер није сачувана ниједна његова фотографија. 

Познати ужички трговац, Илија Наранџић, средином 19. века, стекао је приличну имовину бавећи се трговином, био пријатељ народног просвећивања и важио за часног и примерног човека. 

"Иди питај Наранџића, ако ни он не зна казати, други ни толико", бележио је речи из тог времена Милан Ђ. Милићевић. 

Кад је Илија осетио да му се ближи крај, 15. марта 1869. године саставио је тестамент којим је сву своју имовину: куће, механе, плацеве, грађевински материјал, робу, вересију, складиште ракије, оружје, покућство, накит, скупоцени џепни сат, претворио у новац и највећи део – око 6.000 дуката – наменио зидању ужичке школе од тврдог материјала. 

Знатно мањи део средстава определио је школама – требињској и цетињској, манастиру Дужи и својим сестрама. 

Тестамент је касније постао извршни, али немирна ратна времена учинила су да ужичка прва школа буде саграђена тек 1884. године. 

Та установа увек је била угледна, у њој су прва знања стицали многи потом знаменити људи: филолог Љубомир Стојановић, председник краљевске владе Љубомир Каљевић, писац Милутин Ускоковић, прва новинарка "Политике" Марија Мага Магазиновић, оскаровац Стојан Стив Тешић, академик Љубомир Симовић, тренер Радомир Антић и други. Данас је ова установа једна од најбројнијих школа у Златиборском округу.

Нова питања која чекају одговоре

Гроб Илије Наранџића, овога пута, одолео је пропадању, али поставља се питање да ли ће град Ужице икада предузети нешто да сачува вредне споменике, који су историјско сведочанство о личностима које су деловале и живеле на територији овог града. 

На локалитету Бело гробље, Наранџићев "вечни дом" окружују и други гробови, која пропадају.

Вредност ових споменика лежи у начину њихове обраде, облику, украшавању вегетабилним и зооморфним мотивима, писму које се користило за посвете и епитафе (погледајте кликом ОВДЕ).

Осим тога, ови драгоцени окамењени историјски извори и остаци народне материјалне културе пружају исцрпне податке и биографије појединих породица на кратак, али садржајан начин.

У претходном тексту портала Србија Данас запитали смо се да ли мртви Ужичани почивају у миру. У међувремену, догодила се еколошка катастрофа на оближњој депонији Дубоко, те се намеће питање - Шта ће се догодити са живим становницима овог града?

Престоница културе за 2024. годину бар је делимично показала да поштује прошлост града, а за будућност мораће се постарати, очито, сви грађани Ужица...