СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ: Отркивамо тајне и тумачимо легенде и чуда које крију Хомољске планине

За овај манастир су везане многе приче, легенде и чуда. Поред тога обилазе и старо српско село Каменово које је у овим крајевима познато и као село пчелара а били су и у Бањи Ждрело која се налази на месту где се плодна Стишка равница провлачи кроз Горњачку клисуру и уздиже у Хомољске планине.

Ако желите да откријете какав је био живот у време Римске империје онда је Виминацијим место које обавезно треба да посетите. Постоји податак да је само три посто града откопано и археолошки истражено. Посетили смо и површински коп "Дрмно", други коп по величини у Србији после"Колубаре" из Лазеревца и сазнали колико тона угља се произведе на годишњем нивоу.

Данас нас срцем кроз равницу немири воде да пратимо реку Млаву. Сама реч млава значи заправо немир. Ова чудесна необична река извире као планинска река, дакле извире код планине Кучај у источном делу Србије и даље тече ка северном делу земље све до Хомоља. 

Манастир Горњак подсећа на Острог јер се и сам налази делом у пећини и под пећином. Саграђен је испод саме испоснице Пустињака Григорија која је и до данас сачувана и ту је и мала капела посвећена Светом Николи. Мошти монаха Григорија сматрају се за велику реликвију са великом моћи исцељења и данас се налазе у цркви сматрајући се чудотворним. Народ верује да помаже болеснима да оздраве а женама да зачну потомство. Горњак се налази на капији Хомоља у Горњачкој клисури на левој обали Млаве и спомиње се још као задужбина кнеза Лазара у то време.

Постоји неколико легенди и тајни везано за манастир Горњак. Једна он њих је да уочи косовског боја ловећи по планинама кнез Лазар срео у шуми испосника светог Григорија и желео је да поразговара са њим али није успео да пређе на другу страну Млаве која је била јако хучна па су се довикивали и тада када је видео Григорије да је Кнез заинтересован и побожан човек кажу да је он утишао хучање реке како би могао да поразговара са кнезом и отуд је кнез добио жељу да овде подигне Богомољу у славу ваведења пресвете Богородице. Још једна лепа легенда каже да сваке године на Ђурђевдан из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље и одатле људи кашикама у  једној малој ували скупљају воду  јер се верује да лечи очне тегобе. Ову воду људи називају сузама самог испосника Григорија који верује се наставио да и дан данас помаже манастиру. 

Нину и Славишу пут даље води у Каменово, село у ком је пчелама подигнут и споменик. То не чуди ако се зна да се свака друга кућа бави пчеларством и да се у селу годишње произведе више од 50 тона меда. Некада је у Каменову био обичај да девојка у мираз носи кошнице. 

Горњачка клисура је јединствено чудо природе. Једини пролаз кроз планински масив Хомоља који је направила река Млава продирући кроз Хомољске планине. Горњачка клисура или Капија Хомоља. Заиста је чудо природе и невероватно богатство нетакнуте природе које привлачи различите авантуристе, планинаре, риболовце, ловце, истраживаче и јединствена ризница историјских споменика за које се везују бројне приче. Центар духовности средњовековне Србије уз манастир Горњак управо због тога се назива и светом котлином јер ту леже бројне скривене легенде.

Посебан сегмент емисије наравно, посвећен је највећем археолошком налазишту код нас. Ако желите да откријете какав је то био живот у време Римске империје онда је Виминацијум дефинитивно место које обавезно треба да посетите. Изузетно је значајно за Римско царство јер у четвртом и петом веку овде су постојале велике палате од камена, нека врста централног грејања путем топле воде, значајне зграде и за време владавине цара Хадријана. Виминацијум је био центар Римске провинције Горње Мезије која је обухватала територијално данашњу Србију, тако да је имала веома развијену индустрију, фабрике керамике, прераде метала бројне уметничке радионице... 

Некада се говорило без невоље не иди у Хомоље. Много тајни, прича, легенди, везује се за Хомољске планине. Идући чувеним царским друмом легенда каже да су још Римски војници саградили царски друм од Сингидунума до Византиона, пробили планине, премостили реке, поставили утврде поред пута дугих читавих 670 римских миља и назвали га Вијамилитарис, марширали су њим римске легије, ходочасници, путници намерници, коњаници, а после њих Турци су изгардили механе, тај пут чували су Дунавски и Моравски сељаци и назвали га једноставним именом Царска џада, одатле су водили путеви на све 4 стране света. Вијамилитариса више нема, а прогутале су га оранице и поља жита око Пожаревца, али и даље остају бројне приче и легенде везане за овај чудесан и необичан крај.

И овог цетвртка од 17.30х на Балкан Трип каналу, не пропустите емисију "Срцем кроз равницу".