СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ: Сегедин, град који и Мађари и Срби сматрају својим

То је град који је у време санкција деведесетих, претворен у велики српски тржни центар где се куповало све оно што је потребно једном домаћинству. Овај лепи град на ушћу реке Муреш у Тису, обилује зеленилом и прелепим трговима а на улицама поред мађарског чује се и српски језик, јер пословно трговачки односи и близина границе чине да поред туризма овде цветају и међународна трговина и размена.

Са свештеником Далибором Миленковићем разговарали смо у Православној цркви у центру града и открили колико црква и вера помажу код физичког премештања људи када нису своји на своме. Посетили смо и српску школу "Никола Тесла" и од директорке Снежане Досић сазнали планове за следећу годину. Водимо вас и у Морахалом, добро познат градић који је популаран међу туристима у Србији, посебно Војвођанима, који често долазе овде викендима због бањског туризма. У овом градићу отворен је и српски културни центар у којем нам је домаћин био градоначелник овог бањског града, Золтан Ногради.

Сегедин је направљен по мери човека за уживање, па неки тргови имају камене лежаљке, посластичарнице где праве најбоље Добош торте и остале ђаконије. 

Импозантна и елегантна купола сегединске Синагоге доминира читавим градом. Енергија у овом граду помешана је са пуно емоција и вере а решење за све се налази у балансу. А ми смо управо открили какав су баланс направили себи наши сународници живећи у првом комшилуку. 

Конструктивни систем сегединске Синагоге скрива читав низ иновација у инжењерству, обликује форме архитектонских фантазија а све то уз хвале и подршку предузетника као и занатлија и индустријалаца Сегедина и околине.  Синагога је диван резултат успешне сарадње два изузетна човека – Имануела Лева, научника, главног рабина који је осмислио духовни и религиозни програм, и Липота Баумхорна, изузетно даровитог архитекте, познаваоца и творца мађарских синагога. Објекат је никао у идеалном времену, у време процвата поновне изградње града, у периоду сазревања процеса стварања велеградског лика и живота. Настао је када су се сусреле материјалне могућности сегединских Јевреја, духовност, тенденција религијске обнове са савременим архитектонским достигнућима као што је армирани бетон, уз процват неостилова, са свеобухватно измењеним укусом сецесије, а понајпре у сусрету са даром и искуством у грађевинарству. Елементи куполе прате њену структуру, а велику форму крова украшавају фини чипкани, уметнички украси на плочама, торњеви, оивичени прозорски отвори, у којима можемо препознати више неостилова. На украсима крова и на спољним фасадама осећа се оријентални утицај, богато украшавање указује на маварски стил, а ту и тамо украшавају га и сецесијски елементи. У формама фасада појављују се византијски и арапски елементи. Била је ово грађевинска мода на прекретници векова, међутим овде сакрална улога објекта објашњава спој оријенталног и европског стила. Из ове шароликости, мајсторског преплитања стилова, настала је дивна зграда са јасном структуром, обезбедивши достојну форму куполи која се издиже према небу, а општој слици вредност дају и племенити материјали коришћени при градњи. Споља посматрана помпезна синагога, праве вредности заправо крије у унутрашњости. Само се за мали број објеката може рећи да структура, украси, боје и игра светлости делују тако изузетно једни на друге као у сегединској синагоги. Највреднија је прелепа унутрашњост куполе која симболише стварање света. Величанствени призор представља Царство небеско, свет религије. 

Обиласком Сегедина али и других места у Мађарској препознали смо да су реке и мостови са необичним трговима најјачи утисак који носимо, а да су нам наше северне комшије блиске по љубави према цвећу, зеленилу, биљакама и баштама и чини се да када не би било границе не би постојала ни разлика између наше две земље. Гледајући на нашу тешку историју и борбу Срба било је много непријатеља и на овој територији коју су обележили нашу дубоку прошлост. Много Турских и осталих освајача учинили су да кроз сва раздобља и векове, Срби пролазе теже од осталих народа, али као морални победници. 

Не пропустите премијерно емитовање нове епизоде емисије "Срцем кроз равницу" у четвртак 21. октобра у 17:30 на каналу Балкан Трип.