Повећан број срчаних удара и саобраћајних несрећа: Како померање сата утиче на нас - све што нисте знали о летњем рачунању времена

Прелазак на летње рачунање времена десило се ноћас, када се казаљка померила са два сата ујутро на три сата ујутро. На зимско рачунање времена поново се враћамо 27. октобра.

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље - када се казаљка са три сата помери на два.

Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет - то се често завршава аутоматски.

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а и даље постоје спорења да ли треба померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање. Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања јесу научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свету, а углавном показују негативне последице те праксе.

Истраживање из 2016. године у којем је испитана повезаност између померања на летње рачунање времена и саобраћајних незгода показује да је од 2002. до 2011. године прелазак на летње рачунање времена изазвао преко 30 смртних случајева, уз материјалну штету од 275 милиона долара годишње.

Европска комисија је још пре неколико година предложила укидање сезонског померања сата, али сагласност још није постигнута. Предлог је 2019. године подржао Европски парламент, а државе чланице добиле су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће користити летње или зимско рачунање времена. Коначна одлука није донета, јер је у марту 2020. године проглашена пандемија корона вируса, у већини држава Европе уведене су строге епидемилошке мере, па је изјашњавање о овом питању одложено.

Иако је било најава, ни власти у Србији још нису донеле закон о укидању сезонске промене рачунања времена.

Зашто је уведено летње време?

Основна идеја је да се боље искористи дневна светлост. Лети када су дужи дани, помера се сат тако да се један јутарњи сат "украде" и дода вечери - како би мрак пао касније. То је, најпре, смислио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, давне 1784. године.

Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама.

Новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон закључио је да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима. Слична идеја је пала на памет и прапрапрадеди певача групе Колдплеј Криса Мартина - Вилијему Вилиту 1907. године. Он је објаснио да му је то синуло када је током летњег јахања ујутро приметио колико је завеса још спуштено. Ипак, није доживео да то види у Великој Британији.

Летње рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија. Обе су тада биле у јеку Првог светског рата и било им је врло значајно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ. Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе. Ипак, у мирнодопским условима то није заживело у Америци. Под притиском фармера, амерички председник Вудро Вилсон убрзо је укинуо летње време, наводећи да се земља поново враћа "Божјем времену".

Ни у Европи нису постојала правила која би важила за све. Током Другог светског рата Британци су, на пример, дуплирали уштеду - померали су часовнике два сата унапред. Тек после овог рата у Америци је настао хаос са рачунањем времена, пише портал "Астрономија".

У западној Вирџинији на једној аутобуској линији од педесетак километара путници су чак седам пута морали да померају казаљке на часовницима да би их ускладили са прописаним тачним временом. Транспортни, као и многи други губици били су милионски.

Летње рачунање времена у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији уведено је тек 27. марта 1983. године.

Настрадали због померања сата

Неусклађеност због померања сата доскоро је правила проблеме људима. Екстреман пример су палестински герилци који су пре 20 година са Западне обале прокријумчарили темпиране бомбе у Израел. У септембру 1999. Западна обала је још била на летњем рачунању времена, док је Израел померио часовнике за један сат уназад. Палестинци нису знали за промену времена и бомбе су експлодирале сат пре него што су планирали, док су их још постављали. Погинула су тројица екстремиста који су, наводно, планирали да убију више стотина људи.

Где се све користи?

Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње рачунање времена, а оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, пише "Национална географија".

Већина земаља које га користе су у Европи и Северној Америци. Исланд је изузетак, пошто је много северније од целе Европе и има екстремније варијације дневног светла и мрака током године, да не би имали много користи од померања сата. Белорусија, Грузија и Русија су, такође, одабрале да имају исто време и зими и лети.

За земље на екватору, где дневног светла има приближно исто током целе године, нема потребе за оваквим уштедама. Тако је и у Аризони и на Хавајима, које имају сунца током целе године. Све остале савезне државе у Америци померају сат у пролеће и јесен.

Чланице ЕУ добиле су 2001. обавезу да уведу такозвано - летње време, како би се трговина и транспорт на заједничком тржишту несметано одвијала и смањили трошкове енергије.

Додатни дневни сати у летњем периоду могли би да смање трошкове грађана на вештачко осветљење и омогуће им да слободно време проведу на отвореном. Ипак, показало се да су реалне уштеде енергије прилично маргиналне. Смањење електричне енергије надокнађује се повећаном употребом грејања или климатизације, а такође и горива у возилу.

Притом, неки од главних трговинских партнера ЕУ -попут Кине, Русије и Турске - не померају сат. 

Финска је позвала на укидање летњег времена, након што је 70.000 грађана потписало петицију којом се то захтева. У јуну Финска има 18,5 сати дневне светлости, а у децембру само 5,5 сати, док у Грчкој лети дан траје 14,5 сати, а зими 9,3 сата. Обе земље у истој временској зони - источноевропско време (ГМТ 2).

Како утиче на здравље људи?

Поједине научне студије показале су да промене сата имају негативне ефекте на здравље људи.

У студије Европске комисије наводи се да би "ефекат на биоритам људи могао да буде озбиљнији него што се првобитно мислило". Сматра се да то може довести до поремећаја сна, али и повећаног броја срчаних удара и кардиоваскуларних проблема. Може да утиче и на пораст броја саобраћајних незгода.

Такође, померање сата подразумева да деца у јесењим месецима ујутро крећу у школу по мраку, што може бити опасно.

Има и другачијих мишљења.

Истраживачи Џенифер Долијак и Николас Сендерс наводе да се највећи број уличних злочина догоди током поподнева између 17 и 20 часова и препоручују летње рачунање времена.

Они сматрају да више природног светла у том периоду може да помогне жртвама и пролазницима да увиде могуће претње, као и да касније идентификују починиоце.

Извор: BBS news на српском