Да ли сте знали? Први газирасни сокови продавали су се У АПОТЕКАМА, ево каквог укуса су били

Ако сте млађи, сигурно ни не памтите време пре него што су газирани сокови постали део наше свакодневице. Ако спадате у оне нешто старије, вероватно се сећате помпе и узбуђења које је њихов долазак на наше просторе изазвао. Којој год групи да припадате сигурно знате да су ова пића данас толико популарна да је највећем броју људи немогуће да замисле живот без њих.

Али, да ли сте се икада запитали - шта је све морало да се деси да би флаша (или конзерва) тог напитка стигла до вашег стола? Ово је прича о томе...

Строго говорећи, газирана пића постоје вековима. Први писани трагови о пиву сачувани су на глиненим таблицама и потичу од Сумера, док су пенушава вина слична данашњем шампањцу пили још стари Римљани.

Ипак, газирани напици који не садрже алкохол имају много краћу историју… историју која почиње тачно 1767!

Те године, славни енглески хемичар по имену Џозеф Пристли, смислио је начин да у воду унесе угљен-диоксид, стварајући тако вештачку „киселу“ воду која је и данас саставни део већине газираних сокова.

Пристли је открио да пиће које је добио има пријатан укус и понудио га је својим пријатељима као освежавајући напитак. Свима се свидео, па је овај хемичар наставио да ради на формули и неколико година касније објавио научни рад о томе како од обичне добити газирану воду. Тако је, и фигуративно и буквално – пустио духа из боце!

За кратко време, други научници су усавршили Пристлијев изум стварајући начине да се газирана вода, лако и брзо, производи у великим количинама. Јер, потражње је и те како било!

Још од римских времена се сматрало да природне минералне воде које у себи садрже растворен угљен-диоксид који им даје специфичан укус „газираности“ имају лековиту моћ. Ово веровање проносило се вековима стигавши и до модерних времена.

Током 18. и 19. века нарочито је била популарна конзумација газиране воде. Због опште распрострањеног мишљења да она благотворно утиче на организам и лечи болести препоручивали су је и доктори, па се продавала по апотекама. Како би пацијентима олакшали узимање „лека“ фармацеути су у ову воду почели да убацују различите ароме – од зачина, природних сокова, па све до вина.

Пристлијева „вештачка“ газирана вода дошла им је као „кец на десет“. Верује се да је Томас Хенри, апотекар из Манчестера, био први који је, негде од ’70-их година 18. века, у већим количинама почео да продаје вештачку минералну воду у медицинске сврхе.

Почев од 1798. овај напитак почиње да се зове и – сода вода. Како напитак није саржао алкохол на њега су благонаклоно гледали и заговорници умерености наводећи га као пример уживања у пићу које не штети и здраво је за организам.

Безалкохолна пића су убрзо прерасла своју „медицинску сврху“ и почела да се масовно производе и конзумирају. Нико заправо не зна тачно ко је и када први почео да додаје ароме и заслађиваче у газирану воду и продаје је као освежавајући напитак, али таква пића су током 19. века постала прави хит!

Прво су почеле да се продају различите врсте газиране лимунаде, затим сокови на бази бобичавог воћа, да би коју деценију касније почело масовно рекламирање газираних сокова са укусом буквално свега – од ананаса, преко јабуке и кајсије, до крушке и диње.

Осим укуса, необичности и чињенице да су људима понудили нешто потпуно ново и до тада непознато, део популарности ових напитака лежао је и у чињеници да су били јефтини и самим тим приступачни за широке масе.

Забележено је да је до 1840. године само у Лондону било више од 50 произвођача безалкохолних газираних сокова, а потражња је у наредним деценијама постала још већа када су ова пића постала распрострањена у Америци.

Управо у то време настаје и већина данас најпознатијих безалкохолних напитака на свету. А, на основу свега наведеног и није изненађење што су највећи број ових сокова измислили – фармацеути! Најстарије од свих највећих брендова безалкохолних пића у Америци, направио је још давне 1885. године Чарлс Алдертон, млади фармацеут који је радио у апотеци „Morison's Олд Цорнер“ у граду Вејко у Тексасу.

Србија Данас/istorijskizabavnik.rs/Пренела С.С.