СВЕ ЗБОГ ЈЕЗИВОГ ЕКСПЕРИМЕНТА: Ево зашто се у Шведској чоколада једе само суботом

Поражавајућа цифра и не чуди уколико се узме у обзир колико су стоматолошке ординације у то време биле слабо посећене, па је лоша и нездрава исхрана само поспешила настанак каријеса. Још једна битна ставка су и недовољно технолошки опскрбљене ординације, што је доводило до тога да се зуби не лече, већ само ваде, док о раширености безубости сведочи податак према којем је, током пописа за учествовање у Првом и Другом светском рату, било уведено правило да се ангажују само они који су имали нетакнутих шест зуба.

Стоматолози у Шведској су били пуни пацијената који су хтели да им се зуби среде. Тада је Влада одлучила да покрене истраживање деловања слаткиша на зубе, с циљем превенције таквог стања. Било је назнака да су слаткиши повезани с каријесом, јер је било видљиво да деца у дечјим домовима, односно деца која једу мање слаткиша, имају мање каријеса од осталих. Уз то било је очигледно да се ниво каријеса смањује у време рационализације потрошње шећера током Првог светског рата. Када је Влада дала зелено светло, почело се са истраживањем.

Оно што је проблем у целој причи је то што су истраживања спроведена на једној од најугроженијих категорија становништва, а то су били пацијенти с посебним потребама различите доби, стационирани у болници Випехолм у Лунду. Тада су их називали "идиотима". Термин идиот се користио овде у проширеном медицинском смислу и обухватао је различите категорије интелектуалне подкапацитираности.

Услов за учествовање у експерименту је био да се пацијент може самостално хранити и жвакати. Пацијенти који су били на нивоу гутања нису могли бити укључени у експеримент. Експеримент је обухватио између 660 и 1000 испитаника и 160 лекара. Истраживање је започело 1947. и трајало је пуне четири године до 1951. У том су раздобљу пацијенте намерно хранили слаткишима због чега су њихов зуби неповратно пропали.

У прве две године пацијенти су добијали просечну количину шећера садржану у типичној шведској прехрани. На крају тог периода 78 посто испитаника није имало нови каријес. Идуће две године пацијенти су добијали двоструко већу дозу шећера од оне уобичајене на подручју Шведске. Резултати су били поражавајући за индустрију слаткиша.

Када се показало да слаткиши уништавају зубе, нарочито карамеле које се жваћу, индустрија која је финансирала истраживање није била задовољна резултатима. За њих није било згодно у јавност пустити податак о штетности слаткиша за денталну хигијену па су хтели да ту информацију што дуже држе подаље од јавности. Упркос томе што су научници прихватили финансирање од стране индустрије слаткиша, своја су истраживања спровели у контролисаним условима.

Када се информације више нису могле крити, и када су пуштене у јавност дошло је до читаве лавине сукоба. Индустријски лоби оптужио је истраживаче тврдећи да су лажирали резултате, политичари су напали пак истраживаче да су се продали индустрији и ставили под упитник своју објективност, док је јавност касније осудила све три компоненте у истраживању.

Спровођење експеримента којима се угрожава нечије здравље, у конкретном случају над онима који се не могу изјаснити за и против свог учешћа у експерименту, главни је аргумент за етикетирање овог истраживања неетичним. Но, са стајалишта ондашњег света људи који су имали хендикеп третирани су као особе са смањеним правима, а уз то они који су међу њима живели на рачун државе требали су тај свој дуг истој вратити. Оно што је недвосмислено је да су лекари одрадили свој посао поштујући постулате извођења неког експеримент те су пружили чврсте доказе да карамеле изазивају каријес.

Наука континуирано напредује и спашава милионе живота, али тај напредак има своју цену, а овде су је платили пацијенти болнице Випехолм. Након овог у Шведској је уведена нова традиција једења слаткиша само суботом увече.