ТИТО ЈЕ ОВУ ПЕСМУ СТРОГО ЗАБРАНИО, ЈЕР ЈЕ МНОГЕ ОТЕРАЛА У СМРТ: Да није било Јованке, никад је не бисмо чули! (ВИДЕО)
Људи су се убијали.
Песма, коју је након великог броја самоубистава Тито забранио, зове се "Плућа су ми болна" и сматра се једном од најтужнијих песама која је икад написана на језицима са наших простора.
Њен аутор је Драгиша Недовић, који је писао и познату стару песму "У лијепом старом Вишеграду", као и веома популарну "Стани, стани Ибар водо", затим "Коме шумиш, ој Мораво", "Негде у даљини поглед ми се губи", "На Морави воденица стара", "Шумадијо родни крају","Коме шумиш, ој Мораво", "Игра коло крај Нишаве", "Зарудела зора на Морави", "Београде, граде на Дунаву", и многе друге. Живот га није штедео и био је на корак од смрти 1941. године када је већ био изведен пред стрељачки вод у Шумарицама у Крагујевцу. У последњем тренутку су га, као познатог текстописца, одвојили на страну и избегао је судбину многих Крагујевчана. Крај Другог светског рата дочекао је у немачком радном логору у Дормагену.
СЛИКАО ЈЕ СВОЈУ ТРУДНУ ЖЕНУ, ПА ДОЖИВЕО ШОК - Није очекивао да ће видети ОВО! Појавило је ОДЈЕДНОМ
КРИТИКУЈЕТЕ, КРИВИТЕ ДРУГЕ: Знаци да се ПРЕТВАРАТЕ у ТОКСИЧНУ ОСОБУ, избегавајте ове обрасце понашања
НЕ ПРОПУСТИТЕ МАГИЧАН ДАН 4.4 - Сутра, 4.АПРИЛА кажу да се ИСПУЊАВАЈУ ЖЕЉЕ: Ево о чему се ради
По повратку у Крагујевац неколико година по окончању рата, тачније 1950. сазнао је да је оболео од туберкулозе. Тада је и написао песму "Плућа су ми болна" чији текст гласи:
"Плућа су ми болна, здравља више немам
Јер су сасвим близу, моји задњи дани
Живећу још данас, а можда и сутра
А онда заувек, збогом мој животе
Није мени жао, беднога живота
Јер ја среће никад, осетио нисам
Само бол и патња, горке сузе лио
У животу своме, срећан нисам био."
Песму је први извео Заим Имамовић, али је она веома сугестивно деловала на слушаоце, те је у то време широм Југославије забележен велики број самоубистава људи оболелих од туберкулозе.
Прича се да су тада Централни комитет и Тито одлучили да се плоча повуче из продаје и забрани њено извођење, уз објашњење да наводи на самоубиство. Тек када је 10 година касније једном приликом Јованка Броз, за коју се неко време причало да је боловала од ове болести, наручила ову песму на једном слављу, забрана је прекинута.
Нажалост, иако се излечио од туберкулозе, дошли су проблеми са срцем. Од последица срчаног удара је 1966. преминуо у 49. години живота. Иза себе је оставио сина Александра, ћерку Раду и око 800 песама.
