Зашто се налазимо "КОД КОЊА" а не КОД КНЕЗА!? Михаило Обреновић се у гробу преврће а одговори Београђана ће вас насмејати до суза

Место на Тргу републике у Београду, код Споменика кнезу Михаилу Обреновићу,у народу је познатије као "код коња". Овај споменик, подигнут је 1881. године у част кнеза Михаила, који је убијен у атентату 1868. године. У то време, присталице две династије, Обреновића и Карађорђевића, смењивале су се превратима и атентатима. Но, зашто се данас ово место препознаје по коњу, а не по кнезу Михаилу?

Одговор се крије иза Споменика кнезу Михаилу, на месту где се некада налазила кафана "Дарданели". Ова боемска кафана, смештена преко пута Народног позоришта, била је место окупљања београдске интелигенције.

 Стални посетилац, Бранислав Нишић, описао је клијентелу кафане: "Од књижевника ја сам запазио још Ђуру Јакшића код ’Дарданела’. Иначе, Глишић би врло често прелазио из своје мале драматуршке ћелије, те пио кафу овде. Тако исто ту су стални гости били Брзак, Влада Јовановић, Сремац, Драгутин Илић, а Јанко и Војислав, као и доцније Митровић и Домановић, као да нису никад ни мицали одатле. Могао си их ту у свако доба дана и ноћи наћи. Крај књижевника и глумаца, код ’Дарданела’ је било збориште и свих осталих боема, каквих је био пун Београд тога доба. То су били ведри, весели и духовити људи, који су претпостављали ’друштво’ свакој другој дужности у животу. Нико од њих није био високи чиновник државни, велики представник чаршије. Били су то већином људи ’понесени па пуштени’, људи који су догурали до пола пута па их мрзело даље да се море, те угазили зарана у живот као практиканти разних надлештава или чланови певачких друштава или мали трговчићи, посредници или, најзад, људи који стално живе у очекивању нечег, тетурајући из дана у дан. Све су то иначе људи добра срца, дружељубиви, увек спремни за шалу и непоправиви љубитељи уметности и уметника. Тих људи било је увек пуно код ’Дарданела’, и они су се са свима познавали, сваком прилазили, уз сваки сто седали и на све пристајали."

Кафана "Дарданели" срушена је 1901. године, када је на њеном месту саграђен Народни музеј. Током тог периода, београдска интелигенција је уз чашицу, посматрајући позадину коња на коме јаше кнез Михаило, дошла на идеју да ово место назову "кафана код коњске позадине", као сатиричан коментар на династију Обреновић. Овај назив је касније еволуирао у пристојнији "код коња".

Данас, само мали број пролазника или они који заказују састанке на овом месту знају да рука бронзане фигуре кнеза Михаила на коњу показује ка југу, на још неослобођене крајеве Старе Србије. Стара Србија, термин из 19. века, обухвата области Рашке, Косова и Метохије, и Вардарске Македоније, које су остале под турском влашћу после ослобођења Кнежевине Србије.

Многе је у последње време насмејао снимак који је за кратко време преплавио друштвене мреже, а у коме пролазници из престонице одговарају на питања како зову то познато место окупљања на Тргу и коме у част је подигнут споменик.

- Кажемо "код коња", зато што је човек коњ. Мислим, зато што је коњ овде. Блам ме је и не знам чији је споменик. Блам ме је, рођена сам овде - рекла је једна пролазница.

- Па код коња вероватно. Није да практикујем то, али да. Код коња! Ово је споменик коњу. Мислим, ваљда јесте. Мислим, ја сам из Београда, али... - остала је недоречена друга пролазница.

- Код коња! Није споменик kkonju, али не знам коме јесте - рекла је трећа пролазница.

- То је споменик кнезу Михаилу Обреновићу, а људи говоре и "код коња" као скраћену верзију - рекла је једна жена.

- То је био један цар у 19. веку - рекао је дечко који је странац.

Цео снимак можете погледати КЛИКОМ НА ОВАЈ ЛИНК.

Србија Данас/М.Ђ