ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ ВАЖНО?
"Европски Амазон."
Да ли сте знали да се у Србији налази важан центар биолошке разноврсности, које је од 2001. године заштићено као Специјални резерват природе? У питању је Горње Подунавље, или како га још зову „Европски Амазон“, чија се влажна подручја и шуме простиру на око 20.000 км2 и станиште су бројним угроженим врстама, као што су орао белорепан, црна рода и видра. Плавна подручја служе као природни резервоари који омогућавају складиштење великих количина воде из којих се она постепено и безбедно ослобађа у реке и подземне воде. Уколико се плавна подручја изградњом насипа одвоје од речних корита, у том случају се смањује задржавање поплавних вода и самим тим ризик од поплава је већи.
Регулацијом речног водотока за потребе речне пловидбе и пољопривреде у последњих 100 година уништено је 80 одсто природних плавних подручја уз Дунав, као биолошки најпродуктивнијих станишта.
Отуд и потреба за партнерством између Светске организације за природу – WWF и Coca-Cola система, који су покренули иницијативу за обнову влажних и плавних подручја дуж Дунава у шест земаља – у Аустрији, Бугарској, Хрватској, Мађарској, Румунији и Србији. Циљ је до 2020. године повећати капацитет реке за 12 милиона м3, што је приближно запремини 4.800 олимпијских базена, и обновити више од 53 км2 влажних станишта, што је, поређења ради површина 7.422 фудбалска терена. Овај подухват укупне вредности 4,4 милиона долара, WWF и Coca-Cola су у Србији започеле пилот пројектом обнове бара Шаркањ и Семењача. Захваљујући експерименталним методама које су развијене и први пут примењене у Србији, по моделу коришћеном у нашој земљи ће радити и у преосталим земљама кроз које се „Европски Амазон“ простире.
2016. године рађена су научна истраживања алги и птица на територији обновљених бара Семењача и Шаркањ чији су резултати показали успешност ревитализације, која се првенствено огледала управо у повратку неких од ретких врста у ова станишта.
Захваљујући оваквим иницијативама, враћена је мозаичност природних станишта – влажних ливада, слатина и водних „огледала“ у које су се поново вратили бели и жути локвањ, мочварна перуника рогоз и са њима и многобројне врсте птица мочварица.