ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ ПРЕВАРЕНЕ ЖЕНЕ: Прељуба је оживела нашу љубав (ФОТО)

Сећам се као кроз маглу. Умало се тада није срушио цео мој свет. Цео наш свет, наш брак. Био је с другом. Он је био искрен, а наш брак у амбису.

У први мах послала сам нас у прошлост. Већ у следећем трену удахнула сам дубоко, и почела да пребирам по садашњости. Да, желела сам будућност са особом коју сам одувек осећала као део себе. Може ли он и даље бити део мене? Мој други део. Хоћу ли, ако му опростим, икада и икако моћи да се носим са закрпом на срцу? Питања, сузе, питања. За и против. Да, а затим не које из бола излази. У почетку је ћутао, и плакао. Пустио ми је „Доручак код Тифанија“. Плакали смо у дуету.  Онда смо сели и мерили заједно.

Посао, деца, пријатељи... посао, банка, деца, проблеми... посао, посао, новац... цајтнот... 

Назирале су се контуре. Схватили смо да се наш брак одвија на танкој телефонској жици, између његовог лаптопа и мог пи-сија, у оскудним дијалозима ко ће када по децу и у куповину... Да се не сећамо последње наше вечере удвоје, романтике којом смо освојили једно друго... Да се само присећамо секса, који смо увек доживљавали као празник. Да се за њега више не дотерујем, а да он то и не примећује. Да се ујутро поздрављамо ћутањем, телепатски... Као да смо из превелике блискости поништили блискост. И наш микросвет угушили рутином, колотечином... Одмерили смо и да се у срцима још радујемо једно другом. 

Та превара била је шамар за буђење. Да није преварио он, можда бих то учинила ја. Нашем браку било је потребно вештачко дисање. И ми смо почели да га оживљавамо. Присећали смо се како смо освајали атом по атом бића оног другог, смејали се и само применили стари, прави рецепт. А на превару смо надвили маглу. Густу. И одлучили да идемо даље. Ње се нећемо присећати, али она ће нас подсећати на то да наш брак више никада не запустимо.

Волимо се, осећам то, он то осећа.