ЛЕПОТА ИЛИ ТРОВАЊЕ ОРГАНИЗМА? Хемикалије из козметике ОПАСНЕ ПО ЗДРАВЉЕ!
Ипак није безазлена.
У индустријским козметичким производима све више се користе различити парабени, вештачке боје, мириси и силикони, док стручњаци апелују на опрез при њиховом коришћењу. Дугорочан утицај ових штетних материја које кроз крвоток доспевају у организам тек треба детаљније испитати, али се до сада показало да ови састојци могу да буду узрочници учесталих главобоља, свраба, проблема са варењем и неплодношћу.
Професор др Станиша Стојиљковић, шеф Катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу, каже, за "Новости", да се козметиком и одржавањем хигијене могу превенирати многе болести, проблем је у мери, у претераном коришћењу и непотпуној законској регулативи, која постоји само кроз основне смернице.
МОГУ УЗРОКОВАТИ МНОГЕ КОЖНЕ ПРОБЛЕМЕ: Прибор за шминкање МОРАТЕ прати РЕДОВНО, а ево и КАКО!
ШМИНКА МОЖЕ БИТИ ЛЕГЛО БОЛЕСТИ: Ови производи за улепшавање су ОПАСНИ по ваше здравље!
''ШМИНКАЊА НЕМА, САМО ПОМАДА'': Овако је изгледао брачни уговор код СРБА ПРЕ ПОЛА ВЕКА! (ФОТО)
- Велики број различитих хемикалија уносимо кроз креме, дезодорансе, пасту за зубе, парфеме и шминку - каже проф. Стојиљковић. - Познато је да конзерванси, емулгатори, парфеми, етерска уља и тешки метали у козметици најчешће изазивају проблеме. Веома је сложено причати о негативним ефектима по организам, јер код сваке особе може да се испољи другачија реакција.
Због доказане штетности парабена, који су уобичајени састојак шампона, крема за бријање, хидратантних крема и шминке, многи произвођачи козметике прешли су на формуле без овог састојка. Али, према речима саговорника, досадашње замене за парабен нису ништа мање штетне.
- Све више се прелази на друге конзервансе, као што су метилхлороизотиазолинон и слична једињења. Али то су такође познати "осетљиви алергени", чија учестала употреба може да буде узрок лезија и љускастих црвених осипа.
У ружевима за усне и хидратантним кремама могу да се нађу синтетички антиоксиданси познати као БХА и БХТ.
- Могу да узрокују алергијске реакције на кожи, ендокрине болести и проблеме са репродуктивним системом - каже проф. Стојиљковић. - Штетан је и ПЕГ, који се користи за брже упијање козметике у кожу, док се сулфати површински активне материје налазе у средствима за прање и шампонима. Нису безазлени ни учвршћивачи и лакови за нокте, који могу садржати формалдехид, као ни производи за равнање косе, који ослобађају гас формалдехида.
Врло често у козметици су коришћени фталат и диетилфталат, који су између осталог намењени томе да учине пластику издржљивом и флексибилном.
- Могу да се нађу у спреју за косу, лаковима за нокте, парфемима, лосионима, шампону, пени за бријање, амбалажи за храну и играчкама. Спречавају раст плесни и бактерија, али студије их повезују са проблемима репродуктивног здравља и развоја - каже проф. Стојиљковић.
Због свега тога, важно је читати састав сваког козметичког производа који се користи.
- Уколико се примете тегобе, козметички препарат је потребно искључити из употребе. Када је то могуће, могу да се користе природни препарати, како бисмо искористили органски силицијум, који је веома битан за функције наше коже.
Безбеднија козметика је скупља
Велики број сировина може да се комбинује са производима на тржишту. Неопходно је то да се козмететика ради у малим серијама и према потражњи. Тиме ће њена производња бити ефектнија и безбеднија, али и нешто скупља.