ДЕТЕ ВАМ ЈЕ ХОМОСЕКСУАЛНО? Ево сигурних начина да то ПРЕПОЗНАТЕ и да се с тиме НОСИТЕ
Немојте да бринете...
„Био је већ "стајлиш" као мали, скупљао Мадону , К-К Kylie, носио је само пинки "старке", волеле су га све наше м-м-мајке" ...
Баш као што стихови Lollobrigidine песме „Мој дечко је геј" кажу - није тешко симпатизирати феминизираног пријатеља ваше кћери, но како бисте се носили са спознајом да ваше дете има склоност истом полу? Нико од нас не воли о томе ни размишљати, но знакови се могу уочити још у предшколском добу, зато добро отворите очи.
Кратак је попис ствари које би једног родитеља могле повредити више од сазнања да је његово дете хомосексуално. Иако данас сви покушавају бити либерални и толерантни, нико не жели живети у једној од оних америчких серија у којој је сваки други лик геј. Но, постоји могућност да ваш преслатки четворогодишњак не испушта сестрину барбику из руке.
Како препознати хомосексуално дете?
Тај је пример најчешћи узрок брига код родитеља, али можете одахнути. Повремено играње с луткама, преузимање улоге женске особе (попут мајке, баке, васпитачице или неке друге жене из његовог живота), па чак и блага феминизираност у плесним покретима на нови хит Lady Гаге не значе ништа.
Но колико год застрашујуће биле, изјаве попут „Мама, зашто ја нисам девојчица" (и наравно обрнуто), никако се не смеју игнорисати. Разлога за бригу имате и ако се ваш син у парку увек радије с девојчицама игра ластиш него с дјечацима индијанаца и каубоја, или ако се више развесели сестрином божићном поклону него свом, те ако ужива гледати вас док се шминкате и помаже вам у одабиру нијансе ружа која савршено одговара уз вашу нову хаљину, него да с татом пере ауто или слаже полицу. Ако се ни приближно нисте пронашли у овим карикираним примерима, можете мирно спавати.
Како се носити с тим сазнањем?
Како се суочити с тим проблемом ако заиста постоји? Тешко... Није нимало лако победити властите предрасуде, суочити се с осудама родбине, критичким погледима комшија и коментарима пријатеља. Но најгоре што можете учинити свом детету јесте игнорисати чињеницу која ће га обележити за цео живот. О вашој реакцији и начину на који ћете се с тим носити увелико зависи његова срећа, а и ваш однос који може бити заувек уништен.
Негирањем сазнања да је ваше дете геј, њему шаљете поруку да ради нешто ружно те да је због тога лоша особа. Желите ли да ваше дете проживи пакао када једнога дана само почне примећивати да с њим “нешто није у реду”? Наравно да не желите. Његова вам је срећа најважнија, зато учините једино што је у вашој моћи: прихватите га такво какво је и волите га.
Морате схватити да је ваше дете такво какво јесте, да је за њих најприроднија ствар да их привлачи исти пол и то је нешто што ви нећете моћи променити. “Друштво америчких психолога”, највеће такво друштво на свету, које је хомосексуализам 1973. прогласило менталним поремаћајем, недавно је признало како се оно терапијом не може "излечити".
- Постоје бројне теорије о пореклу сексуалне оријентације. Већина научника данас слаже се да је она највероватније резултат комплексне интеракције когнитивних и биолошких фактора те утицаја околине. Код већине, сексуална оријентација одређена је у раном детињству. Недавно су се појавили докази који упућују на то да гени, па чак и хормони новорођенчета, играју велику улогу у сексуалности детета - објављено је на страници Друштва америчких психолога.