DETE VAM JE HOMOSEKSUALNO? Evo sigurnih načina da to PREPOZNATE i da se s time NOSITE

„Bio je već "stajliš" kao mali, skupljao Madonu , K-K Kylie, nosio je samo pinki "starke", volele su ga sve naše m-m-majke" ...

Baš kao što stihovi Lollobrigidine pesme „Moj dečko je gej" kažu - nije teško simpatizirati feminiziranog prijatelja vaše kćeri, no kako biste se nosili sa spoznajom da vaše dete ima sklonost istom polu? Niko od nas ne voli o tome ni razmišljati, no znakovi se mogu uočiti još u predškolskom dobu, zato dobro otvorite oči.

Kratak je popis stvari koje bi jednog roditelja mogle povrediti više od saznanja da je njegovo dete homoseksualno. Iako danas svi pokušavaju biti liberalni i tolerantni, niko ne želi živeti u jednoj od onih američkih serija u kojoj je svaki drugi lik gej. No, postoji mogućnost da vaš preslatki četvorogodišnjak ne ispušta sestrinu barbiku iz ruke.

Kako prepoznati homoseksualno dete?

Taj je primer najčešći uzrok briga kod roditelja, ali možete odahnuti. Povremeno igranje s lutkama, preuzimanje uloge ženske osobe (poput majke, bake, vaspitačice ili neke druge žene iz njegovog života), pa čak i blaga feminiziranost u plesnim pokretima na novi hit Lady Gage ne znače ništa.

No koliko god zastrašujuće bile, izjave poput „Mama, zašto ja nisam devojčica" (i naravno obrnuto), nikako se ne smeju ignorisati. Razloga za brigu imate i ako se vaš sin u parku uvek radije s devojčicama igra lastiš nego s dječacima indijanaca i kauboja, ili ako se više razveseli sestrinom božićnom poklonu nego svom, te ako uživa gledati vas dok se šminkate i pomaže vam u odabiru nijanse ruža koja savršeno odgovara uz vašu novu haljinu, nego da s tatom pere auto ili slaže policu. Ako se ni približno niste pronašli u ovim karikiranim primerima, možete mirno spavati.

Kako se nositi s tim saznanjem?

Kako se suočiti s tim problemom ako zaista postoji? Teško... Nije nimalo lako pobediti vlastite predrasude, suočiti se s osudama rodbine, kritičkim pogledima komšija i komentarima prijatelja. No najgore što možete učiniti svom detetu jeste ignorisati činjenicu koja će ga obeležiti za ceo život. O vašoj reakciji i načinu na koji ćete se s tim nositi uveliko zavisi njegova sreća, a i vaš odnos koji može biti zauvek uništen.

Negiranjem saznanja da je vaše dete gej, njemu šaljete poruku da radi nešto ružno te da je zbog toga loša osoba. Želite li da vaše dete proživi pakao kada jednoga dana samo počne primećivati da s njim “nešto nije u redu”? Naravno da ne želite. Njegova vam je sreća najvažnija, zato učinite jedino što je u vašoj moći: prihvatite ga takvo kakvo je i volite ga.

Morate shvatiti da je vaše dete takvo kakvo jeste, da je za njih najprirodnija stvar da ih privlači isti pol i to je nešto što vi nećete moći promeniti. “Društvo američkih psihologa”, najveće takvo društvo na svetu, koje je homoseksualizam 1973. proglasilo mentalnim poremaćajem, nedavno je priznalo kako se ono terapijom ne može "izlečiti".

- Postoje brojne teorije o poreklu seksualne orijentacije. Većina naučnika danas slaže se da je ona najverovatnije rezultat kompleksne interakcije kognitivnih i bioloških faktora te uticaja okoline. Kod većine, seksualna orijentacija određena je u ranom detinjstvu. Nedavno su se pojavili dokazi koji upućuju na to da geni, pa čak i hormoni novorođenčeta, igraju veliku ulogu u seksualnosti deteta - objavljeno je na stranici Društva američkih psihologa.