На крсну СЛАВУ се ЗОВЕ САМО ЈЕДНОМ - Са овим речима домаћин дочекује госте, а ево како ГОСТ мора ЧЕСТИТАТИ
Спремите се пре него што кренете у госте данас!
Данас, Српска православна црква и верници славе Свети Ђурђиц, заштитника ратника, витеза и сељака. Овај велики празник посвећен је преносу моштију светог великомученика Георгија из Никомидије у палестинску Лиду, домовину његове мајке, и то по његовој жељи коју је пред смрт саопштио једном слуги.
Уколико славите и помало сте изгубили курс и представу о томе како се то некада радило и како је заправо исправно, позвати госте, ево одговора како су то домаћини радили у прошлости.
Некада су на славу позивали лично. Домаћин или неко млађи из куће одлазио би у кућу госта и носио погачу, лепињу и мањи хлеб на поклон, а у многим крајевима где су Срби данас се задржао обичај одношења јабуке. Позивар се поздрави са гостом и преда му јабуку као знак да је добродошао.
У одређеним деловима Србије сматра се да се гост позове само једном и да је од тада сваке године позван и да позив није потребно упутити више, као и да се подразумева да сте добродошли. Први обичај одавно се изгубио.
Данас многи госте зову телефоном или путем поруке. Прихватљивије је свакако да се позив упути лично, позивом или уживо. Данас, многи који славе госту саопште када га очекују, да ли за доручак, ручак или вечеру, што би се раније сматрало изразом непоштовања госта.
Правило је и да домаћин госта дочека пред кућом или на прагу дома речима: "Добро дошли", а гост честита славу на овај начин:
"Честит свети (нпр. Ђорђе) и срећна ти слава домаћине! Нек Бог да здравља и среће, теби и твојој породици!"
На ЂУРЂИЦ се ПОМОЛИТЕ на овај начин - Није црвено слово, али ове ОБИЧАЈЕ морате испоштовати
Шта ПОКЛОНИТИ ЗА СЛАВУ? Заборавите на БОМБОЊЕРУ и ПИЋЕ, ово су поклони које ће ДОМАЋИН памтити ЗАУВЕК и који постају ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ
Домаћин одговара:
"Хвала и добро нам дошли! И вама нека Бог и свети (нпр. Ђорђе) помогну да доста година долазите и да славимо у здрављу и весељу!"
Како који гост долази на славу прво се послужује славским житом и отпије гутљај освештаног вина. Најпре се прекрсти, пожели добро здравље кући у коју је дошао, а кад заврши гости по старешинству седају за сто.
Ко испоштује обичај да се на славу не позива, а има неколико слава да обиђе истог дана, онда тај који није позван долази код свечара у време између ручка и вечере, да би честитао славу домаћину, који га прима и служи: житом, пићем, колачима и кафом. У оваквим случајевима гост се задржава око пола сата и одлази. Тако се поступа и кад гост мора да обиђе више свечара, као и због поштовања домаћина.
У Србији се још понегде сачувао и обичај "дворења славе". Тада домаћин у свечаном оделу и изразито ведро расположен, дочекује госте, послужује их, и цео дан не седа за сто док год гори славска свећа, из поштовања према светитељу који се сматра главним гостом у кући тог дана.
