Како препознати насиље у породици: Знакови и мере заштите

Устав Србије обрађује као једну од кључних тема у законодавству, насиље у породици. Примарна заштита се у овој области пружа кроз грађанскоправне мере, док кривичне мере служе као додатна заштита у ситуацији где друге врсте нису довољне. 

Дефиниција насиља у породици

Према породичном закону Србије, насиље у породици укључује свако понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. 

Специфични облици насиља укључују:

• Наношење или покушај наношења телесне повреде
• Изазивање страха претњом убиством или телесном повредом
• Присиљавање на с*ксуални однос
• Навођење на с*ксуални однос са малолетним или немоћним лицем
• Ограничавање слободе кретања или комуникације
• Вређање и друго злонамерно понашање

Постоје посебне подврсте насиља и не односе се све само на физичко насиље и наношење телесних повреда. 

Насиље у породици може се манифестовати у различитим облицима:

Физичко насиље: Шамарање, ударање, шутирање, повлачење за косу, гребање.

Психичко насиље: Вређање, критиковање физичког изгледа или интелигенције, емоционално уцењивање.

С*ксуално насиље: Повреда полне слободе и сваки вид злостављања на с*ксуалној основи.

Економско насиље: Злоупотреба финансијске супериорности за контролу над чланом породице, забрана запошљавања или стицања прихода.

Права на заштиту од насиља у породици

Према породичном закону, право на заштиту од насиља у породици имају:

• Супружници или бивши супружници
• Деца, родитељи и остали крвни сродници
• Лица у тазбинском или адоптивном сродству
• Лица која живе или су живела у истом породичном домаћинству
• Ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнер
• Лица која су била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, или имају заједничко дете

Поступак заштите од насиља у породици

Поступак за заштиту покреће се тужбом коју могу поднети члан породице, законски заступник, јавни тужилац или орган старатељства. Суд је дужан да поступак спроведе хитно, са првим рочиштем заказаним у року од осам дана од пријема тужбе.

Суд може изрећи следеће мере заштите:

• Исељење из породичног стана или куће
• Усељење у породични стан или кућу
• Забрана приближавања на одређеној удаљености
• Забрана приступа месту становања или рада члана породице
• Забрана даљег узнемиравања

Грађанскоправна и кривичноправна заштита

Систем правне заштите комбинује грађанскоправне и кривичноправне мере. Грађанскоправна заштита пружа се и код најмањих облика насиља, док је кривичноправна заштита резервисана за теже случајеве насиља.

Закључак

Наше друштво постаје све свесније опасности од насиља у породици. Детаљна законска регулатива представља значајан корак ка заштити жртава. Међутим, потребно је континуирано деловање свих релевантних органа како би се насиље у породици ефикасно сузбило и на крају искоренило.

У наставку су сви важни бројеви телефона на које можете пријавити насиље у породици, али и било који други вид насиља, тражити полицијску или медицинску помоћ.

За пријаву насиља у породици:

192, Пријава насиља у породици 0800-100-600

Саветовалиште против насиља у породици - СОС телефон и сигурна кућа

0800-011-011, бесплатан позив, радним данима 10-19х

011 2769-466, радним данима 10-19х

062 304-560, ноћу 19-10х

Виктимолошко друштво Србије (ВДС)

За пријаву насиља на интернету:  

800 100 007

Национални контакт центар за безбедност деце на интернету: 19833 или 381 11 2181 718

МУП Републике Србије - Одељење за високотехнолошки криминал: 381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, радним данима 09-16х

За пријаву сексуалног насиља:

СОС телефон за жртве сексуалног насиља: 0800 200 144

Центри за социјални рад

Институт за медицину рада и радиолошку заштиту "Др Драгомир Карајовић" у Београду (ИМА) – Клиника за гинекологију и акушерство: 381 11 3600 400

Национална платформа Чувам те за превенцију насиља која укључује и децу

Чувам те - пријава насиља

Полиција: 192

Медицинска помоћ

Хитна помоћ 194

Ургентни центар, 011 3618-444, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Србије, 011 3618-444, 011 3617-777, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Војводине, 021 48 43 484, Хајдук Вељкова 1-9, Нови Сад

Клинички центар Крагујевац, 034 50 50 50, Змај Јовина 30, Крагујевац

Клинички центар Ниш, 018 506906, Булевар др Зорана Ђинђића 48, Ниш

Национална СОС линија за жене жртве насиља

0800-222-003, ради под Центром за заштиту одајчади, деце и омладине, Београд

СОС број за пријаву насиља у школама

0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30х; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете, науке и технолошког развоја Национална дечија линија  

НАДЕЛ - СОС број за помоћ деци

0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата  

Национална СОС линија за превенцију суицида

011 7777-000, ради у оквиру Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Београд

Анти Трафикинг Центар (АТЦ) - СОС телефон за жртве трговине женама

011/ 3239 002 радним данима 10-18х

Инцест траума центар - СОС телефон

011/3441-737, 011/3861-332 – 24х

Но mobbing - СОС против злостављања на послу

064/ 2127-880 сваког дана од 8 до 22х