Kako prepoznati nasilje u porodici: Znakovi i mere zaštite

Ustav Srbije obrađuje kao jednu od ključnih tema u zakonodavstvu, nasilje u porodici. Primarna zaštita se u ovoj oblasti pruža kroz građanskopravne mere, dok krivične mere služe kao dodatna zaštita u situaciji gde druge vrste nisu dovoljne. 

Definicija nasilja u porodici

Prema porodičnom zakonu Srbije, nasilje u porodici uključuje svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. 

Specifični oblici nasilja uključuju:

• Nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede
• Izazivanje straha pretnjom ubistvom ili telesnom povredom
• Prisiljavanje na s*ksualni odnos
• Navođenje na s*ksualni odnos sa maloletnim ili nemoćnim licem
• Ograničavanje slobode kretanja ili komunikacije
• Vređanje i drugo zlonamerno ponašanje

Postoje posebne podvrste nasilja i ne odnose se sve samo na fizičko nasilje i nanošenje telesnih povreda. 

Nasilje u porodici može se manifestovati u različitim oblicima:

Fizičko nasilje: Šamaranje, udaranje, šutiranje, povlačenje za kosu, grebanje.

Psihičko nasilje: Vređanje, kritikovanje fizičkog izgleda ili inteligencije, emocionalno ucenjivanje.

S*ksualno nasilje: Povreda polne slobode i svaki vid zlostavljanja na s*ksualnoj osnovi.

Ekonomsko nasilje: Zloupotreba finansijske superiornosti za kontrolu nad članom porodice, zabrana zapošljavanja ili sticanja prihoda.

Prava na zaštitu od nasilja u porodici

Prema porodičnom zakonu, pravo na zaštitu od nasilja u porodici imaju:

• Supružnici ili bivši supružnici
• Deca, roditelji i ostali krvni srodnici
• Lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu
• Lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu
• Vanbračni partneri ili bivši vanbračni partner
• Lica koja su bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, ili imaju zajedničko dete

Postupak zaštite od nasilja u porodici

Postupak za zaštitu pokreće se tužbom koju mogu podneti član porodice, zakonski zastupnik, javni tužilac ili organ starateljstva. Sud je dužan da postupak sprovede hitno, sa prvim ročištem zakazanim u roku od osam dana od prijema tužbe.

Sud može izreći sledeće mere zaštite:

• Iseljenje iz porodičnog stana ili kuće
• Useljenje u porodični stan ili kuću
• Zabrana približavanja na određenoj udaljenosti
• Zabrana pristupa mestu stanovanja ili rada člana porodice
• Zabrana daljeg uznemiravanja

Građanskopravna i krivičnopravna zaštita

Sistem pravne zaštite kombinuje građanskopravne i krivičnopravne mere. Građanskopravna zaštita pruža se i kod najmanjih oblika nasilja, dok je krivičnopravna zaštita rezervisana za teže slučajeve nasilja.

Zaključak

Naše društvo postaje sve svesnije opasnosti od nasilja u porodici. Detaljna zakonska regulativa predstavlja značajan korak ka zaštiti žrtava. Međutim, potrebno je kontinuirano delovanje svih relevantnih organa kako bi se nasilje u porodici efikasno suzbilo i na kraju iskorenilo.

U nastavku su svi važni brojevi telefona na koje možete prijaviti nasilje u porodici, ali i bilo koji drugi vid nasilja, tražiti policijsku ili medicinsku pomoć.

Za prijavu nasilja u porodici:

192, Prijava nasilja u porodici 0800-100-600

Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća

0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h

011 2769-466, radnim danima 10-19h

062 304-560, noću 19-10h

Viktimološko društvo Srbije (VDS)

Za prijavu nasilja na internetu:  

800 100 007

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833 ili +381 11 2181 718

MUP Republike Srbije - Odeljenje za visokotehnološki kriminal: +381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, radnim danima 09-16h

Za prijavu seksualnog nasilja:

SOS telefon za žrtve seksualnog nasilja: 0800 200 144

Centri za socijalni rad

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" u Beogradu (IMA) – Klinika za ginekologiju i akušerstvo: +381 11 3600 400

Nacionalna platforma Čuvam te za prevenciju nasilja koja uključuje i decu

Čuvam te - prijava nasilja

Policija: 192

Medicinska pomoć

Hitna pomoć 194

Urgentni centar, 011 3618-444, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Srbije, 011 3618-444, 011 3617-777, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad

Klinički centar Kragujevac, 034 50 50 50, Zmaj Jovina 30, Kragujevac

Klinički centar Niš, 018 506906, Bulevar dr Zorana Đinđića 48, Niš

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja

0800-222-003, radi pod Centrom za zaštitu odajčadi, dece i omladine, Beograd

SOS broj za prijavu nasilja u školama

0800-200-201, besplatan poziv, radnim danima od 8:30 do 16:30h; izvan tog vremena pozive registruje automatska telefonska sekretarica; na pozive odgovara stručno lice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Nacionalna dečija linija  

NADEL - SOS broj za pomoć deci

0800-12-34-56, besplatan poziv; svakodnevno 24 sata  

Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida

011 7777-000, radi u okviru Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd

Anti Trafiking Centar (ATC) - SOS telefon za žrtve trgovine ženama

011/ 3239 002 radnim danima 10-18h

Incest trauma centar - SOS telefon

011/3441-737, 011/3861-332 – 24h

No mobbing - SOS protiv zlostavljanja na poslu

064/ 2127-880 svakog dana od 8 do 22h