Ово су ОБИЧАЈИ за БОЖИЋ и БАДЊЕ ВЕЧЕ које СРБИ поштују као светињу, а не знају да потичу из ПАГАНСКИХ ВРЕМЕНА - ево како ЦРКВА гледа на њих!
Божић, као врхунац хришћанских празника, изискује пажњу према историјском и библијском контексту како бисмо боље разумели овај празник. Многи обичаји везани за Божић потичу из prethrišćanskog периода и постали су део црквене и народне праксе. Обичаји везани за Божић варирају, али сви имају заједнички темељ у рођењу Исуса Христа. Исус је основа за крштење и данашње хришћанске празнике.
Да ли је Божић заиста дан рођења Исуса Христа? Да ли су апостоли икада славили Божић, а да ли га је и изворна новозаветна Црква признавала? Шта Библија каже о народним божичним обичајима? Ова питања нас позивају на размишљање о корену и разлозима многих обичаја које практикујемо у животу, а које често узимамо здраво за готово.
Данас откривамо обичаје које прихватамо као православне, а који уствари потичу из прастарих времена.
Сме ли ПРАВОСЛАВАЦ да прославља НОВУ ГОДИНУ 31. децембра? Свештенство има јединствен СТАВ поводом СВЕТОВНОГ ДОЧЕКА
Мали подсетник на ПРАВОПИС пред ПРАЗНИКЕ! Овако се правилно честитају НОВОГОДИШЊИ и БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ - Употребљавате ли "СРЕТАН" или "СРЕЋАН"?
Божић и паганско наслеђе
Божић се често сматра врхунцем хришћанских празника, али треба сагледати историјски и библијски контекст како бисмо боље разумели овај празник.
Обичаји везани за Божић претежно потичу из prethrišćanskog периода и интегрисани су у црквену и народну обредну праксу.
Када кажемо да су обичаји prethrišćanskog порекла, онда мислимо на онај религиозни систем који је био распрострањен међу народима, како словенским тако и несловенским, пре примања хришћанства. Ти обичаји су асимиловани у обредну праксу и веровања како од стране народа, тако и од стране Цркве. То се огледа и у обредној црквеној пракси и у породичној обредној пракси.
До христијанизације једног слоја паганских обичаја дошло је већ у тренутку када је цар Константин примио хришћанство и када је хришћанство постало државна религија Римског царства, у ИВ веку наше ере. Тај први христијанизовани слој чинили су обичаји и веровања као и многобожачки пантеон тадашњег становништва Римског царства (Илира, Трачана, Грка, Римљана).
Други, нешто млађи слој потиче из круга веровања и обичаја који су Словени имали пре досељавања на Балкан и пре примања хришћанства. На тај начин је створен један верскообредни амалгам из обичаја, веровања и обредне праксе који нису засновани на Библији, али су повезани с неким библијским догађајима и личностима.
Постоје два циклуса тих обичаја: годишњи и породични. У годишње обичаје спадају: Божић, Ускрс, Богојављење, Ђурђевдан и мноштво других. У овом чланку усредсредићемо се на Божић. У породичне обичаје спадају: обичаји око рођења, свадбени обичаји, погребни обичаји, као и крсна слава (крсно име или породична слава).
Бадни дан
Бадњи дан је време припреме за Божић, а оброци се традиционално приређују на поду, обично на слами или врећи напуњеној сламом. Различити крајеви имају варијације у обавезном јеловнику, али храна, као што су пасуљ, ораси и мед, повезана је с доњим светом и култом мртвих и обавезна је на трпези. Риба, симбол душе, такође је део трпезе, наглашавајући поштовање према прецима.
Бадњак, који се традиционално пали у време зимског солстиција, има симболички значај као подршка Сунцу у периоду његове најслабије снаге. Паљење бадњака има соларну конотацију, симболизирајући борбу између светлости и таме. Обичаји попут даривања и паљења бадњака присутни су широм некадашњег Римског царства, а бадњак се третира с поштовањем, слично односу према божанству.
Божићни обичаји, попут употребе сламе, нису специфични само за Србе, већ су присутни и у обичајима других народа попут Мађара, Румуна, Арбанаса, Турака и других. Ови обичаји указују на универзалност утицаја римског империјалног наслеђа и њихову апсорпцију у верску праксу, без обзира на етничке разлике и верске припадности народа.
Божић
Божић се традиционално обележава гозбом која укључује божићно печење, симбол жртвовања животиње и прилику за храњење и грејање предака. Међутим, овај празник нема основу у Библији већ проистиче из prethrišćanskih обичаја и веровања. Хришћанске цркве, и западне и источне, често испољавају поштовање према предметима попут бадњака, икона и реликвија, што означава да је Црква ове обичаје прихватила као своје и укључила их у канон.
Обичаји који су везани за Божић разликују се од куће до куће, од града до града. Постоје разлике код они католичке вироисповисти и они православне вироисповисти. Постоје многе разлике, ал сви обичаји имаје штогод што им је заједничко, а то је рођење Исуса Христа. Да није Исуса не би било крштења, не би било данашње вире, не би било данашњи празника.
