СВАКИ СРБИН БИ ТРЕБАЛО ДА ГА ОБИЂЕ: Манастир на обронцима Гледићких планина чува лековити ЧУДОТВОРНИ КАМЕН, а верници могу видети и БИБЛИЈСКЕ СЦЕНЕ уживо
2000. године светиња је добила на дар из града Јашија покров свете Петке са јастучницом
Сваки праволславни верник би требало да бар једном у животу посети овај манастир. Ако не због њега самог, а онда због чињенице да једино у њој може видети најважније библијске сцене - од Христовог гроба, преко Голготе до десет Божјих заповести.
На обронцима Гледићких планина у Рашком округу, у непосредној близини Краљева, Трстеника и Врњачке Бање, налази се село Стубал у коме живи тек нешто више од хиљаду људи. А у близини тог села је и остатак римског утврђења познатог као Јеринин град.
То мало село крије и један драгуљ православља - манастир Свете Петке, који припада Епархији жичкој.
Данас славимо СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ који су трпели СТРАШНЕ МУКЕ и страдали због ВЕРЕ! Изговорите речи ове МОЛИТВЕ за СПАС ДУШЕ и ОПРОШТЕЊЕ
НОСИТЕ ЛИ НА СЕБИ "МАЛОГ ЂАВОЛА"? Свештеник Александар открива шта ЦРКВА мисли о "УРОЦИМА" и "ЧИНИМА", после овога ћете ИЗБАЦИТИ многе предмете из куће
Историја манастира
Постоје предања да је село Стубал добило назив по четвороугаоном камену који подсећа на стуб, а који се још одавнина налази у близини села. Верује се да је тај камен био део древне црквице, тачније њен олтарски део. У народу постоји верујовање да је овај камен чудотворан.
Сматра се да је некадашња црквица била изграђена од трошног материјала, јер њени трагови нису сачувани ни у темељу. Једино што је остало из тог периода је камен.
На месту данашње цркве 1906. године је била саграђена црква дашчара коју је касније заменила велика црква.
Неко време Стубал је био мушки манастир, а његов први монах и старешина, био је управо градитељ Стојан (монашко име Сава). Од 1988. Стубал постаје женски манастир.
Нејмар и монах Сава
Данашњи изглед манастир Стубал је започет са градњом 1970. године. Претпоставља се да је саграђен на месту некадашњег много старијег манастира. Почетак радова на новом манастиру Стублу започео је Стојан Коматовић, сељак из оближњег села, који је најпре купио плац са видљивим остацима некадашњег манастира.
Сам Стојан је био полуписмен човек, али је свој живот, од момента изградње манастира, посветио вери. Око себе је окупио градитеље, сличне себи, полуписмене, али снажне у вери. Манастир је био изграђен до 1978. године.
Новацем који су људи остављали на светом камену, Стојан је градио цркву, а за све то време је он сам живео у врло лошим условима и често је био на мети злурадих људи, који су га чак и физички малтретирали.
Светиње
Од његовог подизања па до данас, Стубал се развио као права духовна и културна ризница. Од самог почетка изградње, ништа у вези овог манастира није било случајно.
2000. године манастир је добио на дар из града Јашија покров свете Петке са јастучницом. Од тада, сваког петка у 17. часова, служи се Молебан и износи покров ради целивања.
Свети камен манастира Стубал
Осим покрова свете Петке, манастир у Стублу поседује и остатак старог манастира, а то је тзв. "Свети камен" који се налази у малој цркви, иза главне манастирске цркве.
Реч је о чудотворном камену, који се од памтивека налазио у селу и то на њиви која је припадала неком Арсенију, за кога се зна да је био рођен половином 19. века. Тај Арсеније је био ожењен извесном Руменом, која је била удовица и имала је сина Тихомира Милосављевића.
Догодило се једном приликом да је Арсеније, бесан што многи долазе на његову њиву због чудотворног камена одлучио да га однесе и баци у оближњи поток. Када се вратио кући, затекао је Тихомира у тешком стању и одмах се због свог дела покајао. Отишао је по Свети камен и вратио га на своју ливаду, после чега је и Тихомир оздравио.
Почетком 20-ог века су Арсеније и његов пасторак на тој ливади саградили омању цркву од дасака, како би Свети камен био заштићен.
Како људи нису престали да походе Свети камен и да на њему остављају новац, то се сада Тихомир, као власник није могао договорити са црквеним властима, па је одлучио да прода ту ливаду.
Верници и данас често обилазе овај "Свети камен" и користе га за лечење реуме, главобоље, зубобоље и других проблема. Прислањањем руке, главе, ноге, кука, стомака или било којег дела тела на њега сматра се да ће бити исцељен.
Занимљив је податак о изградњи капеле, у којој се и данас чува Свети камен. Иначе, црква коју су Арсеније и Тихомир подигли од дасака је изгорела 1986. године у пожару, који је на Велики Петак те године избио. Од тада, па до 1988. године је Свети камен био опет на отвореном.
На Косову је у то време живео и Драгиша Гојковић, иначе родом из Колашина. Једном приликом су Шиптари провалили у његову кућу, наређујући му да се исели. Како није желео да напусти свој праг, Драгиша се сакрио на тавану своје куће. Кренули су да га траже, а Драгиша је испред себе угледао жену у црном, која га је ословила по имену и рекла му да нема чега да се плаши, јер ће га она заштитити. Када су дошли до тавана, Драгишу тамо нису видели и оставши у чуду, напустили су кућу.
Недуго након тога се Драгиша преселио у Врњачку бању, али своје имање на Косову ипак није продао. Врло брзо после пожара, у коме је изгорела црквица која је штитила Свети камен, он је дошао у манастир Свете Петке у Стубалу и своју причу поделио са монасима, напомињући да у знак захвалности овој Светитељки жели да подигне нову цркву о свом трошку.
Према његовој жељи, та омања црква је посвећена Преподобној мати Параскеви, коју сваке године 27. октобра празнује Српска православна црква.
Библијски парк
Манастир поред поменутих реликвија краси и несвакидашња реплика Јерусалимских светиња као што су Голгота, Христова гробница. Ту је и пећина рођења Исуса Христа у природној величини, две камене плоче са 10 Божијих заповести и умањена макета планине Синај (Мојсијева Гора).
Манастир је изузетно добро посећен. Велики број туриста и верника током летње сезоне долази у обилазак овог манастира.
- Време за посете - Манастир је за посетиоце отворен сваког дана, и то током лета од 8х до 20х и зими од 8х до 18х.
- Распоред богослужења - Недељом и празником: литругија у 9х; Петком: молебан и изношење покрова у 17х
- Кодекс облачења: у манастир је препоручљиво доћи пристојно обучен, у одећи која прекрива рамена и колена.
