Не говори детету да Деда Мраз не постоји - уради ОВО: Сваки родитељ мора да прочита!
Несебична жеља...
Наставница историје из Тексаса, Лесли Раш, написала је на који начин у њеној породици већ генерацијама причају истину о Деда Мразу.
НЕМА ШАНСЕ ДА СЕ НЕ ПРОНАЂЕТЕ! Свака породица у Србији уклапа се бар у неки део ове приче - који је ваш?
ЦЕНТАР МОГ СВЕМИРА, УСПЕЛА САМ У ЖИВОТУ: Милица Дабовић дирљивом поруком честитала сину 2. рођендан! (ФОТО)
Треба бити опрезан чак и кад их лекари препишу: Које антибиотике не треба давати деци?
- Када дете напуни пет или шест година, и приметите прве његове сумње у постојање Деда Мраза - оно је спремно. Обично их одведем у кафић, поручим нешто и почињем причу: "Ти си баш много порастао за ову годину. И не само да си постао виши, већ видим да је и твоје срце постало веће. И да си порастао довољно да можеш и сам да постанеш Деда Мраз.Већ си приметио да је већина Деда Мразева које си видео људи који су се само прерушили у њега. Неки од твојих другова су ти можда рекли да он уопште и не постоји.Тако мисле многа деце, зато што још увек нису спремни да постану Деда Мраз. Али ти си спреман."
(Потрудите се да вам глас буде тајанствен).
- Замолите дете да изабере неког човека, на пример комшију. Мисија детета је да тајно сазна шта је потребно том човеку и да му то набави, завије у украсни папир и достави И да никада не открије да је то он урадио. Бити Деда Мраз не значи добити похвалу – то је несебична жеља за поклањањем - каже Лесли.
- Мој старији син је тако одабрао "тета вештицу", која је живела на углу. Жена је заиста деловала страшно, око њене куће је растао коров и никада није дозвољавала деци да се играју испред њене куће. Често је викала на њих, да буду тиши и слично.
На путу до школе, син је приметио да је она свако јутро излазила на терасу по новине - боса, те је одлучио да њој требају папуче. Једино је још морао да шпијунирањем утврди бар приближну величину обуће.
Када смо купили топле папуче, он их је упаковао и налепио "Срећан Божић, од Деда Мраза". Једно веће после вечере, запутио се ка њеној кући и поставио поклон испред врата.
Следеће јутро смо пратили, како је изашла на трем, узела пакет и ушла у кућу. Мој син је био ван себе од узбуђења и жеље да сазна шта ће се десити даље.
Следећег јутра смо је видели - узимала је пошту, у топлим папучама. Син је био у еуфорији. Морала сам да га подсетим да НИКО никада не сме да сазна да је то био он, иначе више неће бити Деда Мраз.
Следећих неколико година, изабирао је многе људе којима би поклањао нешто и увек је бирао посебан поклон, баш за њих.
Једне године је темељно очистио свој бицикл, заменио му сиц и поклонио га ћерки једног нашег пријатеља. Ти људи су били врло сиромашни. Питали смо оца девојчице, да ли је то у реду.
Израз лица девојчице, када је видела бицикл пред својом кућом, могао се упоредити са изразом радости на лицу мог сина.
Када је дошло време да све ово урадимо и са млађим сином, старији је пожелео да сам разговара са њим. Данас су обојица предивни "дароватељи" и никада нису осећали да су неког преварили.
Јер, ми смо им открили тајну, како постати Деда Мраз.