КАКО СЕ ОБЕЛЕЖАВА ВЕЛИКА СУБОТА - Обавезно учините неко милосрдно дело, а жене морају посебно да пазе да се не огреше

Православни верници, дан након Великог петка, обележавају празник Велике суботе, други дан хришћанске жалости.

Тај дан Христос је провео у Хаду, па се обележава у молитви и тишини.

Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело.

То је она субота у коју је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се празнује дан његовог Васкрсења.

У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.

Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.

У њој је Спаситељ уснуо, уз његово обећање да ће васкрснути у трећи дан. Верници целивају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.

Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “Благодатног огња”.

У суботу је и последњи дан Великог поста.

Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. Жене би посебно требало да обрате пажњу на своје активности, а нарочито да избегну било какав ручни рад. Мушкарци такође на Велику суботу не раде тешке радове у пољу.

У Хомољу месе колач "васкршњак" окићен босиоком. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.

Србија Данас