КЛАЊАЈУ ЈОЈ СЕ И ПРАВОСЛАВЦИ И МУСЛИМАНИ: Огњена Марија НАГРАЂУЈЕ и КАЖЊАВА људе, ко сутра не испоштује ове ОБИЧАЈЕ, нек се НЕ НАДА ДОБРОМ
Предања кажу да је многима донела несрећу, а ако чујете громове сутра, неће бити добро
Српска православна црква и њени верници сутра славе Огњену Марију, празник према којем се гаји посебно страхопоштовање.
Колико наш народ поштује ову светитељку и њену моћ, сведочи и народна пословица која се преноси са колена на колено:
"Огњем пржи Огњена Марија, Громом бије Громовник Илија, Миром мири Мирносна Марија…"
Знате ли да набројите ПРЕТКЕ - ДЕДА, ПРАДЕДА, ЧУКУНДЕДА, ПА? Једна песникиња је рекла да само ако чувамо КОРЕНЕ, имаћемо лепе ПЛОДОВЕ
БЛИЖИ СЕ БОГОРОДИЧИН ПОСТ: Ово можда јесте НАЈКРАЋИ, али уједно је и НАЈСТРОЖИЈИ хришћански ПОДВИГ, а посебно би требало да га испоштују ове ЖЕНЕ
Света великомученица Марина, познатија у народу као Огњена Марија, у црквеном календару је обележена црним словом, али се у народу строго поштује. Од памтивека постоји предање које каже да света мученица Марина пали и кажњава огњем.
Наши људи верују да ако се на Огњену Марију нешто лоше деси - не може да се спречи. Тако, ако ватра плане, не можеш је угасити, ако се баш тога дана наоблачи, пашће град и убити летину, а ако севне муња, упалиће се жито - изгореће до последње сламке.
Ако на дан Огњене Марије, севају муње и чује се грмљавина, то се сматра лошим знаком, и великом казном. Сматра се да ова светитељка добро зна ко је грешан, па тај дан сви добијају по заслузи.
Један такав пример долази из Васојевића, који после овог догађаја славе Огњену Марију као своју славу.
Прича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце, своје унучади, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама.
Баба јој се поклони кроз плач и измоли за опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког, а многи Васојевићи од тада славе овај дан.
У својој књизи "Огњена Марија Ливањска", чији је садржај настао на основу докумената, а превасходно сведочења преживелог српског становништва ливањског подручија стравично пострадалог у масовном злочину 29. и 30. јула 1941. године, подгорички новинар и публициста, Будо Симоновић, о овом празнику забележено је и ово:
- Међу верницима - православцима, Огњена Марија (која, иначе, у народној традицији слови као сестра Громовника Илије и Светог Пантелије) изазива посебно страхопоштовање. Тога дана (30. јула по новом, односно 17. по старом календару) нико не ради јер се сматра да је тога дана сваки посао неталичан и грешан, да свако ко тога дана прекрши вољу божју, не може очекивати милост његову:
- Ми би рекли овде да је Огњена Марија удешљива, каже Сава Петровић из ливањског села Губин, једна од ретких српских душа из ових крајева која је лета господњег 1941. преживела Огњену Марију.
- А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог лета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне - казна страшна стигне безгрешнике...
Овог дана се зато избегавају сви тешки послови. Жене посебно празнују дан Огњене Марије, те су тог дана кућни послови сведени на минимум.
Према народним веровањима, на Огњену Марију треба избегавати и купање у рекама и другим "великим водама". Наводно се сваке године на данашњи дан дешавају утапања и дављења у рекама и језерима.
Верује се да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као "у свој одраз у огледалу".
Света мученица Марина је родом је из Антиохије, крстила се у 12. години и рано је остала без мајке, а отац ју је, када је сазнао да је хришћанка, отерао од куће. На путу из Антиохије она је срела епарха Олимврија који је пошао да гони хришћане. Пошто је одбила понуђени брак и због њене вере у Господа Исуса Христа, гневни епарх нареди да је изложе најгорим мукама.
Света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.
Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и клањају им се и православни и муслимани.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.
