Ове ствари НИКАДА не смете рећи паровима који се боре да добију потомство!

Након много борбе и одрицања, једна жена је на крају ипак успела да се оствари у улози коју је силно желела, у улози мајке. Ипак, тај пут јој нимало није био лак, а у неким моментима су јој они који би требало да помажу, заправо додатно отежавали. 

Зато је саставила списак ствари које никада не смете да кажете паровима који се боре са стерилитетом или им једноставно иде теже да добију дете:

1. Не постављајте питања типа: Шта чекате? Кад ће беба? Је л’ радите на томе? Уколико Вам је особа коју то питате блиска, већ бисте били упућени у постојање проблема. Уколико није довољно блиска, апсолутно је неумесно забадати нос у нечију интиму. Сигурна сам да не желите да расплачете некога таквим питањем, зато се уједите за језик пре него што питате тако нешто. Осим тога, планирање породице је сасвим лична ствар, све и да не постоји проблем, питање је непристојно, иако верујем да сте га поставили у најбезазленијој намери.

2. Не замерајте уколико дође до неодазивања на позив на крштења, рођендане и слична дешавања у вези са вашом децом! Жене које се боре да добију потомство се искрено радују сваком туђем детету. Оне нису ни зле ни завидне, али имајте на уму да су догађаји овог типа изузетно болни за њих. Оне ће се радо одазвати, стоички поднети цео хепенинг, али ће у 90% случајева ту ноћ заспати обливене сузама. Ово, наравно, никако не значи да их не треба звати на славља (ту ризикујете да се осећају изопштено). Ваше је да их позовете, а њихово да одлуче да ли могу, или не могу да се носе са тим.

3. Не говорите им да се опусте и да ће беба доћи када престану да мисле на то! Ово је најчешћи и најиритантнији савет који се дели у овој ситуацији. То можете рећи некоме ко покушава да затрудни месец, два, три. Онда можда још и има смисла. Међутим, тамо где постоји очигледан медицински проблем, „опустити се и не мислити на то“ значи предају! Са проблемом стерилитета се мора ухватити у коштац, то је проблем који не може нестати сам од себе, само зато што на њега више не мислимо. На жалост, само о њему и мислимо. И тако ће и бити, докле год не стигнемо до циља!

4. Не делите савете ако нисте упитани за њих. То што је снаји ваше комшинице помогао неки чај или бања, не значи да ће помоћи неком другом. Сваки проблем је апсолутно индивидуалан, а будите сасвим сигурни да је жена која се одлучила да сјури у себе 40 хормонских инјекција током припреме за вантелесну оплодњу, сигурно пре тога покушала апсолутно све методе алтернативне медицине, укључујући и пост од 40 дана и обилазак манастира!

5. Избегавајте израз "вештачка оплодња"! На то су посебно осетљиве. Каже се "вантелесна оплодња", никако "вештачка". Ове жене су довољно исфрустриране чињеницом да морају да прођу кроз хиљаду и један понижавајући, па и болан преглед, да изрешетају, да простите, гузице инјекцијама, само да би добиле бебу – нешто што сте ви добиле након романтичне и страствене ноћи. Једино лепо и ПРИРОДНО што ће доживети након свега је та дугоочекивана трудноћа – не називајте је вештачком!

6. Не мешајте се у ток и исход њихове борбе! Ја сам лично имала невероватну срећу да ми вантелесна оплодња успе из првог покушаја. Током ње, а и касније, упознала сам жене које кроз тај поступак пролазе трећи, пети, девети пут и свакаквих се прича наслушала. „Видите да вам не иде, зашто не купите пса?“ (???!!!!), „Зашто једноставно не усвојите дете?“, „Очигледно је Божија воља да немате дете, зашто уопште радите против његове воље?“ … То су језива питања која, на сву срећу, нису постављена мени. Колико год да сте блиски са особом која пролази кроз то, НИКАДА немојте да изустите било шта слично! Жеља за потомством је исконска, природна потреба готово сваке жене на свету, и одлука да дигне руке од ње је вероватно најтежа одлука коју треба донети у животу. Уколико заиста мора да дође до тога, пустите их да одлуче саме. Не желите да носите тај крст на својим плећима!

7. Не жалите се на своју децу у њиховом присуству! Можда сте то урадиле и намерно, из најбоље намере, али верујте да нас ваше непроспаване ноћи и „немогућа“ деца неће ни утешити ни одвратити од даље борбе. Напротив. И даље силно желимо да будемо у вашој кожи, и већину нас то заиста и чека, али претходно морамо да прођемо и кроз ово. Дакле, не правите жртве од себе у жељи да умањите нашу жртву.