ЗАБОРАВЉЕНИ БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ НАШИХ ПРЕДАКА - Гатате ли уз ДЕСНУ ПЛЕЋКУ ПРАСЕТА, претите ли СЕКИРОМ ВОЋУ и спремате ли БОЖИЋНИЦУ за СИМПАТИЈУ?

Иако представља централни дан хришћанског календара, Божић код нас одражава и дух паганских веровања карактеристичних за словенске народе. Овај празник се прославља током три дана и нераскидиво је повезан са Бадњим вечером.

Уверење да се током ових светих дана кућа отвара за невидљиве душе мртвих, заједно с активацијом нечистих сила, ствара митолошки контекст који проширује поље магијског деловања и дозвољава појаву чуда. У нашим предањима се забележавају приче о води која се трансформише у вино, дрвећу које мења своје место у дворишту, стоци која проговара и многим другим фантастичним искуствима.

Домаћице, ако је ово ПРВИ БОЖИЋ који припремате САМЕ, не брините! Ово је НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ рецепт за САРМЕ, а са овом ТЕХНИКОМ ЗАВИЈАЊА свака ће бити ИСТА

Домаћице, ако је ово ПРВИ БОЖИЋ који припремате САМЕ, не брините! Ово је НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ рецепт за САРМЕ, а са овом ТЕХНИКОМ ЗАВИЈАЊА свака ће бити ИСТА

На ТРПЕЗИ за БАДЊЕ ВЕЧЕ се обавезно мора наћи ова ХРАНА! Уколико је ЗАБОРАВИТЕ ризикујете да УВРЕДИТЕ ПРЕТКЕ, склоните и све НОЖЕВЕ

На ТРПЕЗИ за БАДЊЕ ВЕЧЕ се обавезно мора наћи ова ХРАНА! Уколико је ЗАБОРАВИТЕ ризикујете да УВРЕДИТЕ ПРЕТКЕ, склоните и све НОЖЕВЕ

Занемарени обичаји Божића – печени врабац у срцу чеснице

Божић, иако централни дан хришћанског календара, чува дух паганских веровања, нарочито међу словенским народима. Овај празник, тумачен као почетак новог циклуса, у нашој старој религији има своје специфичности, попут симболике ране зоре, доласка положајника и коледара, те ритуала с водом за припрему чеснице. Божићни пост, почевши од раног јутра, завршава се мрсним оброком, често печеним врабцем, верујући да ће тако година бити покретна и лагана попут врапца.

Гатање за богатом божићном трпезом над свећом

Трпеза за Божић остаје традиционално богата, симболизујући обиље и благостање у наредној години. Чесница и печење прасета, овце или јагњета су незаобилазни на столу, а гатање уз десну плећку печенице представља обред за предвиђање благостања куће и здравља деце у новој години. Осим овог обичаја, постојала су и разна гатања о животу и смрти, као и ритуали попут миловања чеснице и китјења куће сламом у облику паука и светлеће фигуре.

Обреди ван стола и почетак послова на дан Божића

Коледари су изводили обредне ватре, а пепео који би остао служио је као корисно ђубриво за кокошињац, верујући да ће побољшати производњу јаја. На дан Божића, започињање различитих послова сматрало се кључем успеха током целе године, па су девојке биле посвећене ручним радовима, док су се мушкарци бавили пословима око стоке. Све ове радње обављане су с намером да све што се започне на Божић буде успешно целе године

Божићни обичаји с воћем и стоком

У складу са словенским традицијама, Божић је био време за спровођење ритуала обавезивања или застрашивања воћки. Домаћин би се упутио у воћњак са секиром, прилазио сваком дрвету и претећим гласом питао воћку хоће ли родити током године. Овај ритуал је био заснован на веровању да ће воћка бити уплашена од секире и тако дати богат род, избегавајући потенцијално сечење. Сличне ритуале спроводили су и с стоком и живином, дарујући им остатке божићне трпезе и прекривајући их житом. Кокошке су чак биле ограничаване канапом у облику круга, симболизујући очекивање да ће током године остати здраве и сачуване.

Љубав у време Божића – јабука са лешницима за симпатију

У прошлости, свакодневно виђање младића и девојака није било уобичајено. Божић је стога представљао посебну прилику за изражавање наклоности. Током овог празника, младићи и девојке би се сусретали и размењивали знакове узајамних симпатија. Девојке су посебно за ту прилику припремале "божићницу" – специјалан дар за момка који им се допадао, најчешће у облику јабуке са лешницима. Овај симболичан гест представљао је нежну изјаву љубави током празничног периода