Пред нама су 3 ВЕЛИКА ПРАЗНИКА! Крстовдан, Богојављење и Свети Јован - Ево када се пости и који су обичаји које сваки верник МОРА да испоштује

"Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости". Ово су речи које су се одомаћиле у нашем народу и сваки Србин и Српкиња зна да се овај велики празник пости. Црквени календар наводи да је овог дана обавезан пост на уљу.

На Крстовдан се иде у цркву, пали се свећа за здравље, чита молитва и узима се крстовданска водица.

Крстовдан је дан када се цео свет моли и позива на покајање, како би се очистили од грехова и били достојни Исуса Христа.

У ноћ са суботе на недељу, небо се отвара. Тада се верује да Бог испуњава све жеље. Шта треба урадити? Сачекајте поноћ, погледајте у небо и замислите 1 искрену жељу. Трудите се да то не буду материјалне жеље, него нешто истински за чим жудите. Верујте - Чуда су могућа.

Богојављење

Богојављење је изузетно значајан празник, јер се прославља у част подсећања да мисија Исуса Христа није започета рођењем, већ његовим крштењем са 30 година, када су се заједно појавили Отац, Син и Свети дух по први пут (отуд и назив Богојављење). Такође, овај празник означава крај некрштених дана када се у црквама не врше обреди крштења.

До Богојављења смо се поздрављали речима "Христос се роди, Ваистину се роди" док се од Богојављења поздрављамо речима: "Бог се јави, Ваистину се јави."

На Богојављење обавезно отиђите у цркву и узмите освештану флашицу богојављенске водице коју можете користити током читаве године.

Како се користи богојављенска водица?

Сваки пут када се осећате уморно, нервозно, обесхрабрено - ви се прекрстите, изговорите кратку молитву: "Господе Боже наш, смилуј се мојој грешној души," а потом попијте три гутљаја богојављенске водице.

Свет Јован Крститељ

Након Крстовдана и Богојављења, као круна ова света три празника долази нам дан када прослављамо Светог Јована, човека тако чистог да је могао да крсти самог Исуса Христа.

Верује се да је Свети Јован пример какав однос треба успоставити према Богу, па према светим списима он нас позива на промену и исправљање грешака.

Будући да је Свети Јован узор поштења и правдољубља, у српском народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме "по Богу и Светом Јовану". Међу бројним обичајима издваја се и тај да се у руке не узима нож, у знак сећања на страдање Јованово којег је посекао краљ Ирод. Ко жели да испоштује овај обичај, труди се да све за шта му је потребан нож обави дан раније.

Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје - кажу да се не ваља да се једе или пије било шта што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

У лику Светог Јована Крститеља треба да се и ми огледамо и проналазимо своје мане и слабости, места која треба да поправимо да бисмо се саобразили лику који није за овај свет већ за непролазне векове.

Достигавши онај лик, каквим нас Бог хоће, каквим Бог жели да изгледамо, Свети Јован има слободу и смелост да позива на покајање, преумљење и потпуни преображај људског бића.

Србија Данас/Стил, Вања Миленковић/Пренела Ј.Ш.