СЕЗОНА СЛАВА ЈЕ ПОЧЕЛА: Шта се очекује од сваке ДОМАЋИЦЕ, а шта гости НИКАКО не треба да ураде?

Сезона слава лагано почиње. Свети Лука отвара све оно што нас чека до Светог Николе 19. децембра. Домаћице већ скупљају рецепте, домаћини гледају кад је најбоље уговорити печење, где је најсвежија риба, а гости броје колико кућа за коју славу имају да обиђу. Као што код Срба често бива, и лепе ствари, када их је у великој мери, изморе, али слава ипак остаје оно чему се сви радују.

АКО ЈЕ ВОЋЕ НЕ МОРА БИТИ ЗДРАВО: Не треба да једемо банане ујутру, а многима су баш оне први избор!

Слава је јединствено обележје српског народа, дан када једна кућа прославља свог светитеља, заштитника породице. И Срби воле своју славу, увек је празнују са родбином и најближим пријтељима. А то колико се домаћини труде да дочекају, а гости да посећују славе прешло је у такав ритам да се и једни и други уморе од својих задатака, али суштина славе се не заборавља, празновање се наставља. Од Светога Саве, који је установио данашњу форму славе, преко турске и аустроугарске владавине, када је слава одолела изазову тешког времена, постала је најјачи споменик наше нематеријалне баштине.

Некада су се уочи славе гости обавезно позивали, за то је био задужен неко од млађих укућана, ко је носио бардак окићен цвећем, уз послату јабуку или погачу од домаћина. Негде се на славу и није позивало, сматрало се да су гости увек добродошли, а одлазило се на славе по приципу узвраћања посете. Данас је позив гостију слободан избор домаћина, обично се зна круг људи који редовно једни другима иду на славе и сваке године улепшавају тај свечани дан.

ЈЕСЕЊЕ НИЈАНСЕ: Блејк Лајвли показала какав маникир да урадите ове сезоне! (ФОТО)

Суштина славе је у слављењу светитеља, заштитника дома, због чега и долази до молитвеног сабирања породице и пријатеља. Сваки домаћин труди се да богато припреми славу, да што боље дочека госте, али колач, свећа, вино и жито симболи су славе. Колач и вино представљају тело и крв Христову, а жито симбол смрти и васкрсења његовог. Славски колач се ломи у цркви, када на дан славе домаћин с укућанима дође на литургију, или у кући свечара, најбоље уз присуство свештеника. Свећа, која представља вечну светлост Христову, пали се пред благосиљање славског колача, а гаси се тек по завршетку славе.

СЛАДОЛЕД ОД БУНДЕВЕ: Здрава ПОСЛАСТИЦА за јесење дане која осваја на ПРВИ ЗАЛОГАј!

У зависности од тога да ли је слава посна или мрсна, спрема се и славска трпеза, а домаћини дају све од себе да она буде што богатија и свечанија. И као што домаћини желе што боље да се покажу, ни гости никада не долазе празне руке. Поред свог присуства на тај начин се захваљују домаћину и домаћици на гостопримству.

Још у старе дане на славу се долазило бар са јабуком у руци, симболичним поклоном, негде се доносила храна као помоћ домаћици. Каснији најчешћи поклони постају кафа, шећер, ракија, намирнице које ће се трошити због многобројних гостију, а данашње време подразумева много слободнији одабир поклона. Најчешће је то вино домаћину, поново нешто што се служи и гостима, а домаћици букет цвећа као знак захвалности за целокупан труд око славске трпезе.

Славским поклонима ипак су се увек највише радовала деца, што је и данас остало. Тако, уз било какав поклон који носите на славу, припремите бар чоколаду за децу јер она воле да своју славу памте по бројним гостима и исто тако бројним поклонима.

Славу су од давнина пратили неписани обичаји, гостопримство домаћина и посета госта чинили су чин празновања породичног светитеља посебно свечаним, што није заобишло чувени српски обичај славља од три дана. Гости би се обично распоредили у та три дана, али литература је забележила и случајеве злоупотребе љубазности домаћина. „Ивкова слава“ Стевана Сремца остала је појам празновања у коме гости забораве на бонтон, па за време тродневног славља из куће истерају и саму домаћицу.

Преукусне куглице са сланином, готове за пола сата!

Уз љубазне домаћине и умерене госте, не занемарујући сам повод окупљања, славље заштитника породичног дома, готово да не постоје строга правила како славити треба.

А и ако се деси случај као што је празновање код чувеног Ивка, треба опростити. Слава је.