Славимо Светог Прокопија, заштитника ДЕЦЕ и младенаца - Забрањено је КУПАЊЕ и псовање, а светац уме да КАЗНИ сваког ко не поштује 1 правило
Српска православна црква и верници 21. јула славе дан Светог великомученика Прокопија, хришћанског светитеља из 4. века. Иако су ретке породице које овај празник обележавају као своју крсну славу, овај светац је од давнина веома поштован у нашим крајевима.
Српска православна црква и верници 21. јула прослављају светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови. У појединим деловима Србије тај дан се посебно празнује ради здравља деце, док се у неким забрањује купање.
Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан. Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избегавају се свађе и псовање.Велики светац из старог Завета, на спомен када су некад многа деца умирала. Празнују га и муслимани.
На дан 21. јула, 303. године, мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Св. Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије.
Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце.
Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на није купало у текуцим водама.
У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.
Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.